Pod anemijom (anemija – slabokrvnost) se podrazumeva smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca ili smanjenje količine hemoglobina (nosioca gvožđa, Fe, koje omogućava prenos kiseonika) u zapreminskoj jedinici (najčešće i jednog i drugog) uzimajući u obzir starosno doba i pol.
Postoji dosta podela slabokrvnosti. Neke se povezuju sa procesom starenja crvenih krvnih zrnaca i hemoglobina, neke sa mestom nastanka, neke sa materijama koje su neophodne za njihovo stvaranje i uticajem na njih materija koje se stvaraju u organizmu zbog raznih patoloških stanja, a prisutne su u krvnoj plazmi, ili pak sa uticajem naslednih faktora kao i drugih negativnih faktora iz okoline (na primer, razne vrste zračenja).
Stara podela koja je urađena na osnovu gorenavedenih faktora a koja je najrazumljivija za širi krug čitalaca je sledeća:
1. Deficitarna anemija: nedostatak Fe (gvožđa), ili antipernicioznog principa i aminokiselina
2. Hemolitička anemija:
a) endogena – problem u razvoju eritrocita usled naslednog faktora
b) egzogena – u plazmi se nalaze materije koje oštećuju eritrocite.
Kod ove vrsta malokrvnosti, crvena krvna zrnca se brže razaraju i propadaju nego što je uobičajeno (normalan životni vek crvenih krvnih zrnaca je oko 120 dana)
3. Dishemopoetična anemija
a) refraktorna – u nju se ubrajaju svi patološki procesi koji dovode do poremećaja funkcije koštane srži, bilo da nastaju organske promene, bilo samo funkcionalne
b) mijeloftizična – usled razvoja stranih ćelija u koštanoj srži
c) aplastična (hipoplastična) – usled nestajanja koštane srži
d) splenična – pojačane funkcije slezine
U novije vreme, sa napretkom tehničkih dostignuća, vrše se mnoga ispitivanja koja uslovljavaju i drugačije podele. To je predmet uskospecijalističkih procedura i adekvatnog lečenja.
Anemija se mora shvatiti ozbiljno
Najčešće anemije su deficitarne anemije usled nedostatka gvožđa. Znatno ređi oblici anemije nastaju usled manjka vitamina B 12. I u jednom i u drugom slučaju, samo lekarskim pregledom i laboratorijskom analizom može da se ustanovi šta je tačan uzrok i kakva treba da bude terapija.
Prema SZO, najčešće su anemije usled manjka gvožđa: čak 30% svetske populacije pogođeno je ovim oblikom anemije! Ali, s obzirom da pored manjka gvožđa uzroci anemije mogu biti brojni: razne bolesti želuca i creva, uključujući Kronovu bolest (ograničena upala tankog creva), poremećaji koštane srži, poremećaji bubrega, tumori, skrivena krvarenja, i brojni drugi, veoma je bitno da zapamtite sledeće:
Svaka anemija mora da se shvati ozbiljno i da se ode na pregled kod lekara i obave sve neophodne analize. Veoma je rizično da se anemija leči na svoju ruku, na osnovu čitanja tekstova, saveta prijatelja ili po svom nahođenju, pre nego što se ustanovi pravi uzrok.
Uloga vitamina B 12 u razvoju anemije
Vegetarijanci i vegani su naročito zainteresovani da saznaju kakva je uloga vitamina B 12 u nastanku anemije, jer o tome postoje razna i protivrečna mišljenja.
Za normalan razvoj crvenog krvnog zrnca potrebno je gvožđe (Fe), antiperniciozni faktor i aminokiseline. Vitamin B 12 je neophodan organizmu za pravilan metabolizam belančevina. Zajedno sa folnom kiselinom neophodan je za sintezu nukleoproteina (belančevina koje ulaze u sastav jedra ćelija).
Glavna funkcija vitamina B 12 u organizmu čoveka sastoji se u njegovom učešću u procesu sazrevanja normoblasta iz proeritroblasta (normoblast je ćelija u fazi sazrevanja eritrocita koja se normalno nalazi u koštanoj srži i može, ali ne mora sadržati hemoglobin – zavisno od stepena zrelosti; proeritroblast je matična ćelija crvenog krvnog zrnca koja ima jedro koje se dalje deli, gubi jedro i kroz proces sazrevanja postaje eritrocit – crveno krvno zrnce koje je nosilac hemoglobina). Zato se u tom procesu vitamin B 12 javlja kao zaštita kod nekih tipova perniciozne anemije. Perniciozna anemija je jedna vrsta hiperhromne anemije kod koje postoji smanjen broj eritrocita koji sadrže veću količinu hemoglobina nego što je normalno. Perniciozna anemija nastaje zbog nedostatka antipernicioznog faktora, koji se drugačije zove spoljašnji činilac (extrinsic factor), a čine ga zajedno vitamin B 12 i folna kiselina. Zajedno, oni su važni za normalnu hematopoezu – proces sazrevanja eritrocita.
Vitamin B 12 se unosi hranom a apsorbuje u želucu, dvanaestopalačnom crevu i gornjem delu tankog creva. Za njegovu apsorpciju je potreban unutrašnji faktor (intrinsic factor) koga izlučuje želudačna sluzokoža. Vitamin B12 može da se apsorbuje tek pošto se spoji sa tim unutrašnjim faktorom.
Ako nema vitamina B 12 u hrani, razvija se se nutriciona makrocitna anemija. A ako nema unutrašnjeg faktora u želucu, koji omogućava apsorpciju vitamina B 12, makar i da se ovaj vitamin unosi spolja (npr. suplementima), razviće se perniciozna anemija.
Ove dve vrste se razgraničavaju laboratorijskom analizom razmaza krvi, pomoću kojeg se vidi izgled eritrocita. To je i jedini način da se one ustanove.
Ove vrste malokrvnosti su relativno retke. Na njih treba misliti obično kod teških oboljenja želuca i creva, operacija na želucu i crevima sa odstranjenjem većeg dela želuca ili creva, kod jedne vrste crevnih parazita (Dibotricefalus latus), kod nekih oboljenja jetre, a retko za vreme trudnoće.
Preuzeto: Zdravahrana.com
