Seksualni kontakt, put prenošenja
Verrucae anogenitales su u stalnom porastu te su izbile na prvo mesto bolesti koje se prenose seksulnim kontaktom, po učestalosti sve češće se javljaju i kod dece čime raste njihov značaj, naročito put i način prenošenja, zbog mogućeg seksualnog zlostavljanja dece.
Šta uzrokuje pojavu ove bolesti?
Do infekcije najčešće dolazi prodorom virusa kroz oštećenja na koži i sluzokožama, a inficiraju se samo epitelne ćelije spinoznog sloja. Po infekciji virusni genom može perzistirati u ćeliji–integrisan ili pak u epizomnom obliku te izazivati transformaciju ćelija i samim tim proliferaciju – hiperplaziju bazalnih keratinocita što rezultira stvaranjem tumora.
Bradavice su znaci lokalizovane epitelne proliferacije i potiču od samo jedne inficirane ćelije (monoklonske). Jedini rezervoar HPV je čovek. Infekcija se prenosi direktnim kontaktom, a nastanak infekcije zavisi od celularnog imuniteta domaćina (smanjen u trudnoći i imunosupresivnoj terapiji), od broja virusnih čestica, stepena izloženosti leziji (češći i duži kontakti).
Anogenitalne bradavice se najčešće javljaju na mestima najvećeg (koitusnog) trenja.
Faktori sredine su ponovljene traume, topla vlažna sredina… Visoka infektivnost anogenitalnih bradavica opada sa dužinom trajanja infekcije i infektivnost je najmanja kod bradavica starijih od 12 meseci. Inkubacija obično traje 3 – 8 meseci (2,8 meseci prosečno).
Vrste bradavica
Opisuju se:
- hiperplazijske
- karfiolaste (Condylomata acuminata)
- sesilne
- keratotične
Hiperplazijske su svetloružičaste boje, javljaju se na vlažnim predelima kao što su glans, unutrašnji list prepucijuma, analna 
sluzokoža i perianalna zona uopšte, male i velike usne. Mogu dostići velike razmere.
Sesilne i keratotične su obično na korpusu (telu) polnog organa i obično ostaju manjih dimenzija.
Comdylomata acuminata, šiljate bradavice su mekane izdužene tvorevine karfiolaste površine ružičaste boje koje se uglavnom nalaze u anogenitalnoj regiji, ređe na sluzokoži usne duplje ili na pregibima. Najčešće su to mesta koitusnog trenja.
Kod muškaraca: prepucijum, frenulum, sulkus koronarijus, orificijum uretre, a kod homoseksualaca predeo skrotuma i anusa.
Kod žena: zadnji zid vestibuluma vagine, velike i male usne, perineum, ređe na vagini i cerviksu. Obično su asimptomatske, mada se mogu javiti svrab, peckanje, krvarenje, vaginalne i uretralne smetnje, a kod masivnih (krupnih) promena i opstrukcija kanala. Može doći i do sekundarne bakterijske infekcije.
Kondilomi vremenom rastu te su opisani i tzv. džinovski kondilomi (loevenstein Busche) koji počinju u sulkus koronarijusu, brzo napreduju razarajući okolno tkivo te može doći i do perforacije prepucijuma, kao i mogućnost maligne transformacije. U najvećem broju slučajeva reč je o seksualnom načinu prenošenja bolesti mada je moguće prenošenje i putem bliskog neseksualnog kontakta ili tokom porođaja.
U trudnoći se postojeći kondilomi obično uvećavaju, ali je trudnoća i provocirajući faktor za manifestaciju postojeće (uspavane, neaktivne) infekcije. Kondilomi mogu potpuno ili delimično da blokiraju porođajni kanal, da dovedu do sepse ili hemoragije (krvarenja), naročito ako su veliki. Ali pre svega postoji velika opasnost inficiranja ploda te nastanka ekstragenitalnih bradavica ili respiratorne papilomatoze. Zato se profilaktički radi carski rez kod trudnica sa kondilomima.
Kako se prepoznaju?
Kako se leče?
Najbitnija je prevencija i upotreba kondoma. Međutim, većina seksualno aktivnih osoba ima subkliničku HPV infekciju što znači da je bila u kontaktu sa HPV, a da li će doči do “buđenja” zavisi od više provocirajucih faktora. Ni jedna terapijska procedura ne dovodi do eradikacije HPV!
Tretman je mnogo uspešniji kada su promene sitnije i prisutne manje od godinu dana. Terapija je veoma različita i zavisi od mnogo faktora (lokalizacije, veličine, rasprostranjenosti promena, stanja pacijenta, toksičnosti terapijske procedure, zaostajanja ožiljaka…), a kreće se od kriopostupaka, elektropostupaka i lasera, lokalne aplikacije leka, pa do hirurške ablacije i farmakoterapije. Nakon terapije pacijenta treba upozoriti na moguće recidive (ponovnu pojavu promena) koji se najčešće javljaju unutar 3 meseca od tretmana uklanjanja. Oboljenje za sobom nosi i psihička opterećenja jer su bradavice ružnog izgleda, a naročito zbog samog saznanja da se prenose seksualnim putem.
HPV i malignitet
