Iz Hrvatske stiže novi talas napada na predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Kao po komandi, optužuju ga za bliskost s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, nazivaju ga maršalom i produženom rukom Moskve na Balkanu, ali ne propuštaju ni da se stave na stranu opozicionih medija u Srbiji.
Rekao bi čovek da u Hrvatskoj cvetaju ruže i da njihove novine i portali nemaju da se bave bilo čim, osim Srbijom i njenim predsednikom, pa im je to uvek vest broj jedan.
Međutim, kako kod komšija ne teku med i mleko, biće da ih žulja, kako piše Srpski telegraf, to što naša ekonomija jača, što smo na rang-listi najmoćnijih armija sveta čak deset mesta ispred njih, ali najviše to što smo na svetskom nadmetanju pobedili i dobili organizaciju specijalizovane izložbe EXPO 2027.
I laicima je jasno da ovaj grandiozni projekat znači preporod Srbije, dodatne investicije i ogroman razvojni skok.
– Diže se novi Berlinski zid, s koje će strane biti “maršal” Vučić? Bratska su mu Rusija i Belorusija, najsiromašnije države Evrope. A Srbija zavisi od trgovine s EU, nabavke plina preko Bugarske, nafte preko Hrvatske… – piše izvesni Davor Ivanković u Večernjem listu.
Nešto ranije predsednikom Srbije bavio se i Jutarnji list u tekstu “Vučić se divljački obrušio na novinarku zbog običnog pitanja: ‘Ma ja sam za vas Hitler! Psujete mi majku…'”
Kao po običaju, hrvatski mediji su stali u odbranu poslenika Šolakove imperije, pa su to nazvali novim obračunom predsednika sa N1 zbog pitanja o postizbornoj koaliciji u Beogradu, prenoseći i delove izjave šefa države gde navodi da su ga optužili da je pokrao izbore, da je lopov, ne dopuštajući mu da odgovori, da ne može da dođe na televiziju u kojoj celu njegovu porodicu nazivaju porodicom kriminalaca.
Prema rečima analitičara Dejana Miletića, kad Hrvati u svojim medijima krenu da spinuju antivučićevsku kampanju, to je dokaz da je Srbija dodatno napredovala i podigla ugled u međunarodnoj javnosti.
– Ne treba da nas iznenađuju njihove reakcije. Mi smo navikli jer Srbija ne samo da je dobila EXPO, da je naša vojska daleko ispred njihove, da je naša ekonomija rastuća u meri da to prevazilazi očekivanja bilo kojih analitičara u regionu nego su i odnosi sa susednim državama sve bolji. To dokazuju i poslednja dešavanja u Severnoj Makedoniji, uvažavanje koje dobijamo. Imam utisak da crveno svetlo koje se upalilo, to popravljanje pozicije Srbije u SAD, Evropi, sad u regionu, da je to kost u grlu koju teško mogu da prećute i nervozu iskazuju medijskom histerijom – kaže Miletić.
Deđanski: Nemaju šanse, zato i napadaju
Politički analitičar Stevica Deđanski kaže da ono što provocira naše komšije, koje okrivljuju Srbiju za svu svoju nesreću, jeste što mi jačamo na svim poljama – ekonomski, vojno, nađena su kod nas nova nalazišta zlata i litijuma.
– Oni nastupaju kao deo opozicije i zajedničkim snagama napadaju Srbiju kroz lik i delo Aleksandra Vučića. Otkad je on došao, oni nemaju nikakve šanse, zato nas i napadaju svime što im je dostupno. Napadaju nas i u Evropskom savetu, hrvatski predstavnici i naši koji idu tamo, žale se, ali građani sve to vide. Srbija jača na svim poljima, i ekonomski i vojno – kaže Deđanski.
Kako im je Vučić odgovarao
– Kažu Putin mene ponižava, i Rusija. A oni u NATO, i imaju i američke i albanske vojnike na svojoj teritoriji kad god to zatreba. To je valjda za ponos, a mi da imamo nekog drugog, to je poniženje. Srbiji nisu potrebne nikakve vojne baze, Srbija će sama da brani svoju državu i narod, da gradi savezništva i da se ne stidi dobrih odnosa s Rusijom, Amerikom i Kinom. Sami ćemo da brinemo o sebi.
– Nemam problem s tim, to je sloboda medija. Jedna stvar mi je više zaparala uši nego zasmetala očima, zamislite da oni koji su Hitlera s cvećem dočekivali o tome govore onima koji su se protiv Hitlera borili od prvog dana. Valjda i to mnogo više govori o onima koji su to napravili nego o onima o kojima su to govorili (kada ga je hrvatski nedeljnik prikazao kao Hitlera).
– Hrvati me ne vole jer sam svedok nečega drugačijeg od onoga što bi oni želeli da pokažu svetu. Ako si Vučić, onda nisi dobar momak.
– Hrvati misle da imaju pravo da određuju šta ćete da kažete i radite. Nekadašnje rukovodstvo Srbije je puzalo pred njima, a čim neko nije takav i kaže da poštuje njihove žrtve, ali i traži pravdu za pobijenu srpsku decu u Hrvatskoj, odmah postaje najcrnji neprijatelj. Oni zaboravljaju da su najteži zločini nad Srbima počinjeni na teritoriji Hrvatske.
