Letnju odmor između dva prvenstva, napadač Radničkog 1912 Igor Antunić provodi u krugu porodice, koja je od nedavno brojnija jer je dobio sina Konstantina. Brzonogi strelac smatra da mu ovakav vid opuštanja najviše prija i da dobro dođe nakon naporne sezone, koja je okončana prošle subote osvajanjem trećeg mesta na tabeli Srpske lige Vojvodina.
-Ova polusezona je bila žestoka. Igralo se 38 prvenstvenih susreta i odigrali smo kup utakmice, tako da će nam ovaj odmor dobro doći, naglašava Antunić koji smatra da je treća pozicija na tabeli mogla biti bolja, ali da je loš početak sezone ostavio traga. -Osećam da smo mogli više i da smo pojedine bodove olako gubili. Sada smo videli kako ne treba raditi i šta nam je činiti u novom prvenstvu.
Uz ime Igora Antunića vezuju se 16 prvenstvenih pogodaka i 12 asistencija, što je doprinelo da bude prvi strelac Radničkog 1912.
-Na tom učinku moram da zahvalim treneru Dušanu Jevriću, koji je imao poverenja u mene i pružio mi priliku da se dokažem, kao i saigračima bez kojih ne bih uspevao da pogađam mreže protivničkih golmana. Kolektivnim zalaganjem se može mnogo toga uraditi i takav pristup obavezama često biva nagrađen. Setimo se duela sa prvakom Mladosti kada smo došli do pobede u poslednjim trenucima i na taj način dokazali da posedujemo određen kvalitet i da nismo slučajno treći na tabeli, reči su Antunića.
Radnički 1912 ne krije ambicije u vidu da od starta novog prvenstva krene u pohod na prvo mesto. Gde sebe vidi Antunić i da li je to realno?
-Klub je vrhunski organizovan i vode ga ljudi koji znaju šta rade. Uslove koje su stvorili mnogi srpskoligaši verovatno da nikada neće imati. Oni brinu o svakom detalju počev od opreme pa do stvaranja idealnih uslova za rad i odigravanje utakmica. Naš Gradski stadion je prelepo mesto koji isunjava sve uslove za utakmice saveznog ranga takmičenja, pa zašto ne iskoristiti sve te povoljnosti i realne mogućnosti grada, tvrdi prvi strelac tima i dodaje: Sebe naravno da vidim u klubu koji gaji ovakve planove. Da nam se želje i ambicije ne poklapaju ne bih bio u Radničkom 1912. Zar postoji nešto lepše od učešća u istorijskim uspesima kluba iz svog grada?
Želje su jedno, ali se mora postaviti pitanje hoće li Radnički 1912 imati dovoljno jak sastav da konkuriše za naslov prvaka?
-Snaga našeg kluba je u tome što se zna ko šta radi i ko ima kakva zaduženja. Nije moje da komentarišem niti da određujem sastav. Za to su zaduženi treneri, a moja je obaveza da redovno treniram, maksimalno se pripremim i uvek pružim sve od sebe. Tako moramo svi da razmišljamo, a ubeđen sam da će rezultat doći kao posledica odanog rada, kategoričan je Antunić, prošle godine izabran za najboljeg igraša somborske opštine, koji ne zaboravlja da pozdravi sve veći broj navijača: Jedva čekam da sve ovo prođe i da se na tribinama nađu navijači sa kojima ćemo lakše krčiti put ka vrhu tabele. Verujem da će ih iz kola u kolo biti sve više i da ćemo uživati u dobrim igrama i pobedama.
Jovan Banjac
