Your API key has been restricted. You may upgrade your key at https://www.weatherbit.io.
Search
Close this search box.

APARATI KOJI SPAŠAVAJU ŽIVOTE: Ovih dana dosta slušamo o respiratorima – evo o kakvim uređajima je reč

Države nastoje da nabave što veći broj.

Kod teških bolesnika s Covidom-19 može se razviti za život opasno stanje zvano sindrom akutnog respiratornog distresa i tada jedino respirator može da znači razliku između života i smrti.

Zdravstvene vlasti širom sveta pokušavaju da pronađu načine kako snabdeju svoje bolnice većim brojem respiratora kako bi se bolje nosile sa povećanim brojem obolelih od Covida-19. Angažovali su se i proizvođači automobila. Gradonačelnik Njujorka Bil de Blasio rekao je da gradu treba 15.000 respiratora.

Dok velika većina ljudi koji se zaraze korona virusom doživi samo blage simptome, oko šest posto treba bolničko lečenje, a stariji pacijenti su najrizičniji. Australijske vlasti kažu kako su uverene da mogu da izbegnu scenario nedostatka respiratora. Stručnjaci su rekli da će ti napori biti presudni, jer bi nedostatak tih aparata mogao da ugrozi živote.

respirator

Foto: Profimedia

– Glavni razlog za krizu je taj što će pacijenti bez respiratora umreti – izjavio je profesor Dejvid Stori, zamenik direktora Centra za integrisanu kritičnu negu Univerziteta u Melburnu i anesteziolog bolnice Ostin.

Šta su repiratori?

Mehanički respirator je aparat koji se koristi za podršku bolesnicima sa teškim respiratornim stanjima koja pogađaju pluća, uključujući upalu pluća. Pre stavljanja pacijenta na respirator, anesteziolozi sprovode postupak koji se naziva intubacija.

Nakon što se pacijent umiri i dobije mišićni relaksant, kroz usta se postavlja cev u dušnik. Postupak se inače izvodi rutinski, ali s pacijentima obolelima od Covida-19 medicinsko osoblje mora da preduzme krajnje mere opreza kako se i sami ne bi zarazili virusom.

Cev za disanje tada se pričvršćuje na respirator, a medicinsko osoblje može da prilagodi jačinu kojom se izduvava kiseonik u pluća i prilagodi mešavinu kiseonika.

Pre nego što odluče da stave pacijenta na respirator, lekari traže znakove “zatajenja disanja”. Brzina disanja će se povećati, izgledaće poremećeno, CO2 u krvi raste i pacijent može da postane zbunjen.

Normalna brzina disanja iznosi oko 15 udisaja u minutu. Ako se pređe oko 28 udisaja u minutu, to je signal da će možda biti potreban respirator. Pre oduke o stavljanju na mehanički respirator, prof. Džon Vilson kaže da bi se mogli isprobati drugi načini povećanja nivoa kiseonika kod pacijenta.

Preuzeto: Srbija Danas

Tagovi:
Pročitajte još: