Centar za socijalni rad je u javnosti najprisutniji po temama koje se tiču pružanja usluga u lokalnoj zajednici kao što su Dnevni boravak sa osobama sa invaliditetom i mentalnim teškoćama, radu gerontodomaćica koje pružaju usluge starim i nemoćnim osobama i po materijalnim davanjima najugroženijim građanima i porodicama, kao što je jednokratna novčana pomoć, novčanih naknada i slično. Centar za socijalni rad ima i poslove koji se tiču organa starateljstva. To su poslovi postavljanja staratelja, vršenja kontrole nad starateljstvom, poslovi hraniteljstva, usvojenja, razvoda, poveru dece nakon razvoda braka ili prekida vanbračne zajednice, rad sa maloletnim prestupnicima, ispunjavanje vaspitnih naloga prema maloletnim prestupnicima, praćenje tih mera i drugo.
Razgovrali smo sa Nikolinom Sučević, direktoricom Centra za socijalni rad na koji način ova ustanova može pomoći građanima u ovim oblastima, posebno prilikom razvoda braka.
– Uloga Centra za socijalni rad u postupcima razvoda braka ili raskida vanbračne zajednice je da se uvek uključuje ukoliko u braku ima maloletne dece. To može biti po nalogu suda ili ukoliko se same stranke obrate Centru pre podnošenja tužbe, odnosno, zahteva za razvod braka. Ukoliko bračna zajednica više ne postoji i treba i da se sudski razreši, stranke mogu da dođu u Centar za socijalno i ovde naprave zajednički predlog, odnosno, sporazum za razvod braka. Sa takvim sporazumom odlaze na sud gde će brak biti i zvanično razveden. Ukoliko se radi o vanbračnoj zajednici Centar daje predlog za poveru dece. Uloga stručnjaka koji rade u Centru za socijalni rad u svim tim situacijama je da vrše procenu roditeljske podobnosti, kompetencija jednog i drugog roditelja i dostavljanje tog mišljenja, odnosno, dokaze sudu, koji na osnovu toga dolazi do odluke kome će deca biti poverena i na koji način, izjavila je Nikolina Sučević, direktorica Centra za socijalni rad iz Apatina.
Deca mogu biti poverena na staranje jednom roditelju, ali i na zajedničko staranje kada se utvrđuje adresa boravka deteta. Centar utvrđuje i dinamiku viđenja deteta onog roditelja sa kojim dete ne živi.
– Vrlo često postoji potreba za regulisanjem kontakata između roditelja sa kojim dete/deca ne žive. Tu Centar za socijalni rad pokušava da nađe model, u skladu sa procenom obaveza i potreba deteta, s obzirom na kalendarski uzrast, emotivnu vezanost deteta i roditelja. Modeli su podložni promenama, jer ono što odgovara detetu predškolskog uzrasta, ne odgovara kasnijem uzrastu, ispričala je direktorica Centra.
U ovim postupcima postoji niz zabluda i predrasuda koje imaju roditelji koji žele okončati bračnu zajednicu, a zbog kojih se ne usude obratiti za pomoć.
– Kroz praksu se pokazalo da najčešće predrasude imaju žene i tiču se roditeljske podobnosti ukoliko nisu zaposlene, nemaju redovne prihode ni svoju imovinu. One se vode pretpostavkom da ne mogu podneti zahtev za starateljstvo nad decom u postupku razvoda braka, što apsolutno nije tačno. To je samo jedan od faktora koji se procenjuje prilikom davanja mišljenja sudu. Samo jedan element, a njih je više. Veoma je bitan i kalendarski uzrast deteta, emotivna vezanost između roditelja i deteta, ekonomski i obrazovni element. Dakle, postoji ih više, ali nijedan nije presudan i odlučujući, objasnila je Nikolina Sučević.
Važan element na koji Centar za socijalni rad obraća pažnju je i emotivna adaptacija dece na razvod roditelja. Često je to faktor koji se zanemari u situacijama kada je došlo do sporazumnog raskida.
– Već sam sud predlaže Centru da se obrati pažnja na ponašanje dece kada im se učini da nisu dobro prihvatili razvod roditelja, odnosno, raspad porodice, ali i sami roditelji mogu da se obrate našoj službi ukoliko primate da, nakon razvoda, dete pati zbog svega. Nekada se ljudi vrlo brzo dogovore o preuzimanju starateljstva, ali to ne mora da bude i najbolje rešenje u interesu deteta. Razvod je vrlo osetljiva tema, to je velika porodična kriza i zbog toga moramo biti oprezni i pažljivi u postupcima. Centru za socijalni rad je interes deteta na prvom mestu, kaže direktorica.
Postupak za razvod braka je mnogo teži u slučajevima porodičnog nasilja.
– Jedan od koraka koji preduzimaju žene koje trpe porodično nasilje kada odluče da izađu iz njega, je napuštanje nasilnika i tužba za razvod braka. One tada rizikuju eksalaciju nasilja od strane nasilnika. Zbog toga Centar vrlo oprezno pristupa slučajevima u kojima dolazi do sukoba, nasilja, proganjanja. Slanje SMS poruka, zvanje noću telefonom iako ne deluje rizično po život žene ili dece, ne smemo zanemariti. Na osnovu statističkih podataka znamo da je moguće da takvo ponašenje eksalira u fizičko nasilje. Zato kada žena iz takve porodice pokrene postupak za razvod braka, mi smo tu da procenimo rizik po nju i decu, kaže Nikolina Sučević.
Od kako je stupio na snagu novi Zakon o sprečavanju porodičnog nasilja povećan je broj prijava porodičnog nasilja. Kako objašnjava direktorica Centra za socijalni rad to ne znači da je povećano porodično nasilje, nego je više žena koje se odlučuju da nasilnika prijave. Danas su mere zaštite žrtava porodičnog nasilja bolje jer policajac na licu mesta može izreći hitnu meru zadržavanja nasilnika u policijskoj stanici na 48 časova, ili ga udaljiti iz kuće u kojoj vrši nasilje. Takođe, mnogo je jasnije šta sve spada u nasilje i na koji način se može sankcionisati, pa oni koji su trpeli nasilje menjaju mišljenje i prijavljuju isto.
U slučaju porodičnog nasilja sudski postupci su brzi i precizni, ali promena ponašanja nasilnika nije ni malo laka. Psihosocijalni tretman zahteva minimum dve godine rada terapeuta sa njim, a do punog izlečenja traje mnogo duže. Najčeće žrtve porodičnog nasilja su žena i deca, ili stari ljudi prema kojima se nasilno ponašaju članovi porodice, ali ima i slučajeva da žene zlostavljaju muževe, odnosno, partnere.
Centar za socijalni rad Apatin je ustanova otvorena za sve građane naše opštine koji se bore sa nekim socijalnim problemima, i to su prva vrata koja treba otvoriti u slučajevima kada čovek ne zna kako se izboriti sa njima. Njihova stručna služba će saslušati građane i ponuditi neki od saveta ili načina kako doći do konkretnih rešenja. U slučajevima porodičnog nasilja, obraćanje Centru za socijalni rad je prvi korak ka izlasku iz “začaranog kruga” i vraćanju samopouzdanja da svako ima pravo na bolji život.
