Apolo 11 (engl. Apollo 11) bila je prva misija sa zadatkom da spusti ljude na Mesečevu površinu, peta misija u okviru Apolo programa sa ljudskom posadom i treća sa ljudskom posadom koja je letela prema Mesecu. Apolo 11 je lansiran 16. jula 1969. sa tročlanom posadom koju su činili Nil Armstrong, Edvin (Baz) Oldrin i Majkl Kolins. Dana 21. jula 1969, u 2:56 po univerzalnom vremenu, Nil Armstrong je postao prvi čovek koji je zakoračio na Mesec, a ubrzo mu se pridružio i Edvin (Baz) Oldrin. Za to vreme, Majkl Kolins je bio u komandnom modulu, u orbiti oko Meseca.
Prva rečenica koju je Nil Armstrong izgovorio na površini Meseca glasila je: „Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo“ (engl. „That’s one small step for (a) man, one giant leap for mankind”).
Teorije zavere
Predsednik SAD Ričard Nikson se obraća astronautima na Mesecu. Američka zastava se ne pomera.
Postoje brojne teorije zavere da se sletanje na Mesec nije dogodilo. Jedan od razloga za sumnju je što se američka zastava njiše, a to ne bi trebalo da radi na Mesecu, gde ne postoji atmosfera. Međutim, zastava se njiše samo dok je dodiruju astronauti (okačena je o držač savijen pod pravim uglom, tako da ne može pasti), a vakuum omogućava duže njihanje nego što je to moguće na Zemlji.
Izvor: sr.wikipedia.org
