Aronija je biljka koja se lako gaji, nema prirodnih neprijatelja i zato je cenjena kao i organsko voće, naročito ako u njenoj blizini nema nikakvih zagađivača. Bogata je vitaminom C i E, ali sadrži i vitamine iz B grupe, dok od minerala ima kalcijum, kalijum, mangan, gvožđe, fosfor i cink.
Za svoju ljubičastu boju može da zahvali moćnom antocijanu. Ovaj antioksidans se često preporučuje za detoksikaciju i smatra se da podmlađuje telo. Aronija se može jesti sveža, ali i sačuvati u zamrzivaču ili u vidu soka koji deluje blagotvorno kao i voćka.
Odlična je za pročišćavanje krvi i cirkulaciju, a smanjenjem holesterola štiti krvne sudove i srce. Sok može da pomogne kod migrene i glavobolje, kao i da spreči razvoj bakterijske i virusne infekcije. Odličan je kao tonik za imunitet.
Za sok od aronije postoji više recepata, ali obično uključuju šećer i limun. Najbolje je da varirate količinu dok ne otkrijete svoju “čarobnu” mešavinu. Blaži sokovi prave se od 600 gr šećera na 1 kg aronije, uz 3 litra vode. Jači se spremaju od 400 gr šećera na kilogram voća, uz samo litar vode.
Voće možete da ispasirate pre kuvanja ili kad se malo skuva. Savet je da sok procedite kad budete zadovoljni gustinom, pa da dodate kesicu limuntusa ili sok od limuna.
Matični sok od aronije sprema se bez šećera, limuna i konzervansa. Jedini sastojak je voće, samleveno i kratkotrajno pasterizovano na temperaturi od 80 stepeni.
