Acetil-salicilna kiselina ima niz povoljnih dejstava na ljudski organizam, i to je iskorišćeno još 1898. za proizvodnju jednog od najstarijih lekova, aspirina, za koga se tvrdi da ima mnogostruka dejstva. Ta dejstva su zaista i dokazana… Ipak, postoji i prirodan izvor acetil-salicilne kiseline, a to je organski gajeno voće i povrće.
Prvo svojstvo aspirina koje je primećeno još kad ga je nemačka firma Bajer patentirala 1898. godine jeste njegovo ublažujuće dejstvo na zapaljenja. On inhibira enzime ciklooksigenaze, koje učestvuju u proizvodnji prostaglandina, a prostaglandini su neophodni faktori bola i zapaljenja.
Potpuno istim mehanizmom blokiranja cilooksidaze aspirin sprečava i sintezu tromboksana, materije koja dovodi do stvaranja krvnih ugrušaka. U opsežnim istraživanjima i kliničkim istraživanjima sprovedenim 60-tih i 70-tih godina to je i dokazano; u grupi od 1000 pacijenata koji su već preživeli srčani udar aspirin je smanjio kasniju smrtnost za 25%, a kasnija istraživanja su pokazala da redovno svakodnevno uzimanje aspirina smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara za 33%.
Salicilna kiselina slična vitaminu
Još kasnija istraživanja ukazala su da aspirin može da deluje i antioksidantno, da može da deluje preventivno na rak dojke i debelog creva, kao i da može da deluje preventivno na Alchajmerovu bolest – pretpostavlja se, opet svojim antiinflamatornim dejstvom na inhibiciju prostaglandina.
Kako jedan tako jednostavan lek može d aima tako mnogostruka dejstva? U ovom slučaju, stvar je u tome što salicilna kiselina, glavni sastojak aspirina, zapravo nije lek, već neophodan sastojak ishrane! Našem organizmu je potrebna acetil-salicilna kiselina na isti način kao što su mu potrebni i vitamini.
Dokazano je da acetil-salicilne kiseline ima u velikoj količini u voću i povrću, ali znatno više u organski gajenom, a naročito onom koje je samo malo nagnječeno (koje se u savremenim uslovima potrošnje uglavnom odbacuje!). Po svom delovanju na organizam salicilna kiselina je slična vitaminima. Kad ih imamo dovoljno, sve je u redu, ali kad postoji manjak – na duži rok nastaju poremećaju. Pošto je savremeni način ishrane upravo takav da ljudima upravo nedostaju salicilati (soli salicilne kisleine), na to upražnjeno mesto je uskočio lek pod nazivom aspirin.
Nažalost, kao i svaki drugi lek on ima i neka nepoželjna dejstva i kontraindikacije, pa nije uvek najbolje opcija.
Međutim, unošenje salicilata prirodnim putem – kroz voće i povrće – ima ista ona pozitivna dejstva na ljudski organizam za koja su klinička ispitivanja potvrdila da ih ima aspirin.
Vegetarijanska ishrana umesto tableta
Istraživanja koja su svojevremeno vršena na budističkim monasima, koji su vegetarijanci, pokazala su da oni imaju viši nivo salicilata u krvi od kontrolne grupe. Samim tim, zahvaljujući već pomenutim dejstvima salicilne kiseline, oni su izloženi manjem riziku od srčanog i moždanog udara, raka i Alchajmerove bolesti. Dakle, ishrana bogata salicilatima – zasnovana na voću i povrću, prevashodno organskom – ima sva pozitivna dejstva koja ima i aspirin, a pri tome nema sporednih efekata koje mogu da izazovu tablete acetil-salicilne kiseline, poznate kao aspirin.
Preuzeto: Zdravahrana.com
