Sukob na istoku Evrope pokrenuo je debatu o svrsishodnosti i potrebi neutralnosti u Austriji i Švajcarskoj, u kojima velika većina građana ne želi da se odrekne statusa neutralne države.
Istraživanje instituta “Galup” pokazuje da 71 odsto Austrijanaca i isto toliko Švajcaraca smatra da je po bezbednost njihove zemlje najbolje da se sačuva neutralnost.
Istovremeno, polovina građana u obe države zahteva veći budžet za odbranu.
Koncept neutralnosti u obe zemlje je među građanima starijim od 50 godina dobio najveću podršku.
Insistiranje na neutralnosti delimično se objašnjava time da je neutralnost sastavni deo nacionalnog identiteta dve zemlje i shvata se kao doprinos bezbednoj i stabilnoj Evropi – objasnila je šefica “Galupa” Andrea Fronašic.
Tako 86 odsto Austrijanaca i 88 procenata Švajcaraca ističe da je neutralnost deo identiteta njihove zemlje.
Čak 64 odsto Švajcaraca smatra da neutralnost njihove zemlje doprinosi očuvanju svetskog mira, što čini i 58 odsto Austrijanaca.
Međutim, kako Austrijanci, tako i Švajcarci smatraju da je učešće u nenaoružanim mirovnim misijama u skladu sa neutralnošću.
Zanimljivo je i da 76 odsto Austrijanaca i 67 odsto Švajcaraca smatra da neutralna zemlja mora zauzeti jasan stav prema agresiji.
Takođe, 78 odsto Austrijanaca i 69 odsto Švajcaraca je mišljenja da isporuka naoružanja ratnom području nije u saglasnosti sa neutralnošću.
Jedinstveni su Austrijanci i Švajcarci u tome da neutralne države treba da vode aktivnu mirovnu politiku i da treba da nastupaju kao posrednici u međunarodnim konfliktima.
Inače, 73 odsto Švajcaraca i 69 odsto Austrijanaca smatra da zemlja mora biti u stanju da neutralnost brani od napada spolja.
Tako 78 odsto Austrijanaca i svega 52 odsto Švajcaraca misli da njihova zemlja nije u stanju da se vojno odbrani od napada.
U Austriji 49 odsto građana, a u Švajcarskoj 38 procenata zbog toga traži povećanje vojnog budžeta.
Preuzeto: 24sedam
Foto: Profimedia
