Avokado je tropsko voće. Raste na istoimenoj vrsti drvenastih biljaka u Srednjoj Americi i Meksiku. Zimzeleno drvo može da naraste do visine od 20 m. Listovi su dužine 15-30 cm.
Dobar plod avokada je težak za svoju veličinu i bez fleka. Zreli su oni koji se blago savijaju pod pritiskom, ali ukoliko pritisak ostavi trag, avokado je prezreo. Sazrevanje se može ubrzati ukoliko se plodovi ostave na sobnoj temperaturi spakovani u papirnu kesu. Zreo avokado čuva se u frižideru između 1 i 2 dana.
Kuvanje se ne preporučuju, budući da uništava aromu, ali se iseckan svež plod može dodati već gotovom jelu, neposredno pre serviranja. Avokado se koristi u salatama, pasiran u umacima ili hladnim supama i desertima. Takođe se stavlja u suši. Svež plod na vazduhu brzo menja boju, što se može izbeći dodavanjem soka od limuna ili limete.
Avokado je voćka bogata mastima, ima ih oko 23 %. Sadrži dijetna vlakna i bogat je mineralima kao što su bakar, magnezijum, mangan, a sadrži i određene količine gvožđa, kalcijuma, joda, selena, cinka i fosfora.
Poznat je po sadržaju velike količine vitamina K i A. Sadrži takođe i manje količine vitamina B, vitamina C, E, tiamina, riboflavina, nijacina, vitamina B6, biotina i folata.
Voće obično nije bogato kalorijama i konzumira se uglavnom zbog vitamina, minerala i dijetnih vlakana. Ali, zahvaljujući visokom sadržaju masti, avokado je i dobar izvor kalorija. U 100 grama avokada ima oko 214 Kcal.
Avokado pomaže kod poremećaja varenja, pogoduje zdravlju srca i krvnih sudova, a ima blagotvoran uticaj i u slučaju kožnih oboljenja, zadaha iz usta, a takođe povoljno utiče i na kvalitet kose.
Piše: Vanja
