Postoji mnogo razloga da se veruje da bi popularnost pop pevačice Tejlor Svift mogla da se pretvori u političku snagu, budući da je oko 18 odsto američkih birača, uključujući otprilike troje od 10-oro mladih reklo da će verovatnije glasati za kandidata kojeg ona podrži, prenose američki medji pozivajući se prošlonedeljne ankete Njuzvika.
Prema anketi, da se izbori u SAD održe sada, oko 48 odsto Amerikanaca glasalo bi za Donalda Trampa, dok je podrška Džozefu Bajdenu nešto niža (42 odsto).
Mladi američki glasači smatraju da je predsednik SAD Bajden prestar, uznemireni su zbog izraelskog rata u Gazi i frustrirani otpisom studentskog duga, ali kako ocenjuje Blumberg, Svift bi mogla da pomogne Bajdenu u završnici predsedničke trke kako bi ipak uspeo da ostvari pobedu.
Da je njen uticaj kao javne ličnosti veliki, potvrđuje i još jedna činjenica. Naime, Sviftova je u septembru pozvala svoje fanove na Instagramu da se registruju, nakon toga je Vote.org prijavio iznenadnih 35.000 registracija.
Da se o njoj razmišlja u političkom kontekstu povrđuje i vest da je Bela kuća podržala Svift prošle nedelje, kada je američki Kongres pozvao kompanije društvenih mreža da preduzmu akcije nakon što su se lažne slike pevačice širile na platformi X.
S tim u vezi otvara se pitanje kolika je zapravo moć slavne pevečice, koja se sada upisuje na poduži spisak javnih ličnosti koje bi trebalo da pomognu još jednoj predsedničkoj kampanji.
“Rijalitizacije politike”
Istraživač-saradnik na Institut za političke studije Jelena Vujanović u razgovoru za Euronews Srbija kaže da ovakvo angažovanje pevačice nije novost i da njena podrška ima svoj određen i očekivan politički put.
Kako je objanila, samo učešće pevača i drugih javnih ličnosti na ovaj način počiva na socijalno-psihološkom mehanizmu koji ima za cilj da prebaci pozivitne emocije, prepoznatiljovost i naklonost ljudi koje podržavaju tokom kamanje.
“S obzirom da živimo u vreme rijalitizacije politike, učešće javnih ličnosti u izbornim kampanjama doprinosi i povećanju publiciteta određene partije ili kandidata. Međutim, povećanje publiciteta nije nužno uvek dobra stvar. Na primer, naš poznati glumac Sergej Trifunović je jedno vreme i sam bio predsednik stranke pa je često delovalo da njegova medijska prepoznatljivost više odmaže nego što pomaže”, objašnjava ona.
Sukob dve Amerike
Vujanović podseća i na neuspeh Hilari Klinton koja je 2016. godine bila kandidat demokrata na predsedničkim izborima, ali je pobedu te godine odneo Republikanac Donald Tramp.
“Popularnost javnih ličnosti koje su je podržale nije mogla da nadomesti njen loš rejting i imidž. Rekla bih da stvarni doprinos javnih ličnosti izbornom rezultatu zavisi od brojnih faktora, ali ne bih rekla da može biti presudan u situacijama kada postoji izrazita polarizacija društva ili značajna razlika među kandidatima u pogledu podrške”, rekla je ona.
Kako dodaje, upravo ta polarizacija je u Americi više nego očigledna, pa su samim tim kandidati spremni da na sve načine privole glasače da odaberu njih.
“Danas u Americi na sceni nije samo sukob politika, već sukob vrednosti. Sa jedne strane senilni Bajden i liberalna a zapravo autoritarna elita koja “cancel” kulturom pokušava svima nametnuti jedan pogled na svet, a sa druge Donald Tramp i nešto konzervativnije i “desnije” javne ličnosti kojih nije malo – Kid Rock, Džon Voijt, Džejms Vuds, Kristi Svanson, Tom Bredi itd”, kaže Vujanović.
Objašnajva da Tejlor Svift jeste na vrhuncu svoje popularnosti i da je nekoliko puta već uspela svojim angažmanom da pokrene značajan broj ljudi, ali Bajdenova popularnost je, ocenjuje, na istorijskom minimumu pa je upitno i koliko ona zaista može svemu da doprinese.
“Prema ocenama građana Bajdenov predsednički rad ima najniži rejting od svih predsednika, odnosno od Džordža Buša Mlađeg pa sve do danas. Prema nekim anketama jedva nešto više od pola članova Demokratske stranke bi bilo zadovoljno Bajdenom kao kandidatom, za razliku od mnogo veće podrške koju Tramp uživa u krugu Republikanaca. Preko 72 odsto Republikanaca bi bilo zadovoljno njim kao kandidatom. Takođe, i generalne ankete koje mere rejtinge potencijalnih predsedničkih kandidata daju prednost Trampu, i što je još značajnije, ima prednost u tzv. “sving states””, objašnjava ona.
Moglu li poznati da utiču i na izlaznost na izborima za EP?
Međutim, popularnost Tejlor Sivft ima svetske razmere. Naime po uzoru na amerikčke Demokrate i Evropska komisija planira da angažuje grupu “Maneskin” i nju kako bi mobilisali mlade glasače na ovogodišnjim izborima za Evropski parlament, piše Euronews. Na listi, dodaju, su i Rosalija, Maneskin, Anžel i Stromaj.
Drugim umetnicima, ali i sportistima za koje se smatra da imaju dovoljno veliku popularnost, Evropska komisija će se takođe obratiti preko predstavnika za medije.
Potpredsednik Evropske komisije Margaritis Šinas je optimističan ovim povodom i u svojoj nedavnoj izjavi je rekao da će Svift biti u Evropi u maju, na muzičkoj turneji, kao i da očekuje da ona i sve one koje pozovu da ih podrže će uspeti da utiču na to da što više mladih glaas u junu.
“Niko ne može da mobiliše mlade bolje od mladih. Tako to funkcioniše. Nadam se da će isto učiniti i za mlade Evropljane. Nadam se da će neko iz njenog medijskog tima pratiti ovu konferenciju za medije i preneti joj ovaj zahtev”, rekao je.
Vujanović kaže da je izlaznost na izbore za Evropski parlament dosta niska, ali je stava da poznate ličnosti na ove izbore mogu da utiču jedino tako što će samo skrenuti pažnju na njih i to je, kaže, sve.
“Izlaznost na izbore za Evropski parlament se značajno razlikuje po državama. U Slovačkoj je 2014. godine ona bila vrlo niskih – 13 odsto, a 2019. godine 22 odsto. U Portugalu je u oba ciklusa izlaznost bila oko 30 odsto, pa sve do Belgije i Luksemburga u kojima izlaznost prelazi 70, pa i 80 odsto ali je glasanje tamo zakonski obavezno. U tom smislu poznate ličnosti možda mogu usmere više pažnje na evropske izbore i povećaju pozornost ali to je sve”, smatra ona.
Hilari Klinton podržao gotovo ceo Holivud, ali joj to nije osiguralo pobedu
Međutim, ovo nije prvi put da se spekuliše da neka javna ličnost aktivno učestvuje u izbornoj kampanji. Izbori u Americi su inače poznati po tome da neka javna ličnost podržava određenog predsedničkog kandidata.
Neki analitičari tvrde da je uticajna televizijska zvezda Opra Vinfri 2008. godine donela milion glasova Baraku Obami na izorima.
Međutim, postoji i druga strana medalje i činjenica da podrška javnih ličnosti nije nužno i pobeda na izborima, Podsetimo da je “srce” Holivuda na predsedničim izborima 2016. godine kucalo za Hilari Klinton. Inače je poznato da glumci i pevači tradicionalno podržavaju kandidate iz redova Demokrata, sem popularnog Klinta Istvuda, koji je ovim krugovima inače poznat kao “zadrti” republikanac.
U to vreme, Hilari Klinton je najviše novca i podrške dobijala od Džorža Klunija i Risa Vinterspuna. Njoj su tada bili otvoreno naklonjeni i Leonardo Dikaprio, Stiven Spilberg, Ben Aflek i Kvinsi Džons.
Prema tadašnmem pisanju sajta Politiko, svako od navedenih je tokom kampanje uplatio 2.700 dolara namenjenih za demokrate, odnosno to se u Americi definiše kao najviši zakonom dozvoljeni iznos.
Osim što su poklonili novac, većina ovih poznatih ličnosti je dala i javnu podršku i njenoj kampanji. Na primer, Tobi Mekgvajer je bio domaćin jedne od donatorskih večeri, a istu stvar su uradil i Bijonse Nouls, Šeron Osborn i Megan Trejnor.
Međutim, uprkos činjenici da je veilki broj javnih ličnost stao na stranu Klintonove, ona je te 2016. godine izgubila bitku protiv Donalda Trampa koji se u Americi inače kotira kao “zvezda sama za sebe” i te godine postao novi predsednik SAD-a, čemu se nada i ove godine.
