Američki predsednik Džo Bajden sinoć se, kako američka tradicija nalaže, obratio Amerikancima u godišnjem obraćanju koje je u ovoj zemlji poznato kao „State of the Union Address“ (izveštaj o „Stanju nacije“). „Stanje nacije“ predsednik iznosi pred Kongresom i obično podrazumeva analizu aktuelnih problema, iznose se namere administracije i predočava koji će novi zakoni biti u proceduri. Izgleda kao da se predsednik Bajden u ovogodišnjem izveštaju više pozabavio spoljnim problemima, koji suštinski „nemaju veze“ sa Amerikom. U nameri da dočara „posvećenost Sjedinjenih američkih država globalnom miru i demokratiji“, govor je više adresirao međunarodnoj nego domaćoj javnosti.
Govori ove vrste obično prolaze dubinsku proveru, ali izgleda da se američkoj administraciji ovog puta „omaklo“. Naime, Bajden je tokom svog traktata apostrofirao sledeće: „Putin može da opkoli Kijev tenkovima, ali nikada neće osvojiti srca i duše iranskog naroda“. Usledio je aplauz, iako je greška bila očigledna. Kamala Haris se kiselo osmehnula, shvativši šta je izgovoreno, ali vest je već otišla u etar.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Ne možemo, a da se ne zapitamo: da li je predsednik Bajden Ukrajince oslovio Irancima slučajno, usled neznanja ili usled starosti kojoj se često pripisuje senilnost? Podsetimo, 46. američki predsednik ove godine ulazi u devetu deceniju života.
Nije nemoguće da je u jakoj želji za „odbranom demokratije i mira“ i posledično u brzini napravio lapsus, kao što nije nemoguće da predsednik Bajden apsolutno ne zna u kojoj državi trenutno „Putin demonstrira svoju autokratiju“, a ne treba isključiti ni zaboravnost svojstvenu ljudima u starijem životnom dobu. Šta god da je odgovor na ovu enigmu, jedno je sigurno: propust ove vrste nije svojstven ni u manjim i daleko neozbiljnijim političkim formatima od američkog „Stanja nacije“, a Amerikancima želimo sreću sa ovim političkim biserom.
