Teren koji se prostire na oko 66 hektara, smešten između ulica Matice srpske, Mihaila Bulgakova i Bulevara Kralja Aleksandra u Beogradu, već dugi niz godina nalazi se u zapuštenom stanju, prenosi Srbija danas. Ovaj prostor, koji je bio prepušten zaboravu, godinama je stagnirao, bez ikakvih značajnijih ulaganja ili razvojnih planova.
Nekada plodno poljoprivredno zemljište, Bajdina padina, danas je zapušteno i daleko od svog nekadašnjeg potencijala. Na ovom prostoru sada se nalaze divlje deponije, nekontrolisano izrastao korov, divlja gradnja i zapušteni voćnjaci. U nekim delovima parcele su zanemarene jer su se na njima formirala “jezera fekalija”, dok su druge zarasle u gusti korov i šiblje. Godine nebrige pretvorile su ovu oblast u neuredan i zanemaren prostor, koji ne samo da narušava izgled okoline, već predstavlja i ozbiljan rizik za zdravlje i bezbednost stanovnika ovog naselja.
Iako se neki stanovnici Mirijeva, posebno oni sa udaljenijih delova naselja, zalažu za očuvanju ove zone jer smatraju da ona funkcioniše kao “zelena brana” protiv zagađenja sa deponije u Vinči, ali, dolaskom na teren naša ekipa je svedočila da je ovo područje sve, samo ne ekološka oaza.
Sa druge strane, veliki broj građana Mirijeva koji tu živi i ima u posedu parcele u Bajdinoj padini, smatra da bi ovaj prostor trebalo planski urediti. Oni traže gradnju infrastrukture, parkova, šuma, ali i stambenih objekata. Prema njihovim tvrdnjama, urbanizacija bi unapredila kvalitet života, rešila problem nelegalne gradnje i smanjila ekološke i higijenske rizike.
Građani besni zbog poreza
Među potpisnicima peticije za urbanizaciju nalaze se i mnogi vlasnici (nekada poljoprivrednih) parcela koje su još pre više od deset godina preimenovane u građevinsko zemljište. Taj potez doneo je dramatičan porast poreza, pa su mnogi vlasnici sada suočeni sa velikim odlivima novca. Porezi, kako tvrde, bili su čak retroaktivni, što je stvorilo dodatnu ekonomsku štetu. Vlasnici parcela kažu da je uprkos preimenovanju zemljišta, investicija u razvojne projekte bila gotovo nemoguća zbog stanja zapuštenosti i smetlišta otpada i fekalija na ovom prostoru, a pritom su morali da plaćaju visoke poreze na zemljište koje je bilo zaraslo i zapušteno, a nije donelo nikakvu korist.
Kao rezultat toga, građani koji su pokušavali da izgrade ili unaprede svoje parcele, ostali su u finansijskim teškoćama, dok je čitav prostor postao bezlična zona zanemarivanja i prljavštine. Uz to, brojni su se suočili sa divljom gradnjom na susednim parcelama, što je dovelo do dodatnih problema sa infrastrukturom i otpadom koji se taloži na njihovim parcelama.
– Imamo veliki problem sa ovim delovim Bajdina. Naši sugrađani izlaze sa tvrdnjama da je to zemljšte pod šumama, ali ovde nema ni “š od šume”. Ovde je samoniklo drveće, jer su ljudi prestali da se bave poljoprivrednom proizvodnjom, jer aposlutno ne vidimo nikakvu ekonomsku računici zbog krađa. – rekao je Tomislav Petrović, jedan od starosedelaca Mirijeva.
Plan detaljne regulacije
Teren u Mirijevu deo je plana generalne regulacije Beograda, ali usvajanje detaljnog plana i dalje nailazi na protivljenje ekoloških organizacija i aktivista, uprkos tome što plan urbanizacije predviđa da se oko 23% zemljišta posveti šumama i parkovima, dok će 40% biti zauzeto zelenim površinama. Preostali deo zemljišta predviđen je za stambene objekte, ali i neophodnu infrastrukturu, uključujući škole, vrtiće, dom zdravlja i linije javnog prevoza.
Prema urbanisti Mihailu Mikavici, plan je pažljivo razrađen kako bi se izbegli rizici povezani sa klizištima, ali i kako bi se obezbedila stabilnost zemljišta. Mikavica objašnjava da je teren na kojem bi trebalo da se grade stambeni objekti već istražen, i da su sprovedena geotehnička ispitivanja koja su omogućila precizno mapiranje područja pogodnih za gradnju. Dodaje da su predviđeni i obimni radovi na kanalizaciji, vodovodu, saobraćajnoj infrastrukturi, kao i izgradnja objekata poput škola, vrtića, kao i prostorija za socijalne ustanove.
Opasnost od klizišta bi ovim planom bila predupređena
Jedan od najvećih izazova za urbanizaciju ove zone jesu klizišta koja se nalaze u ovom delu Beograda. Prema izjavama aktivista, planirana gradnja na ovim područjima mogla bi navodno ugroziti stabilnost zemljišta i izazvati klizišta. Gde se pozivaju na neka istraživanja koja su pokazala da na nekoliko lokacija u Mirijevu postoji visok rizik od klizišta, što ugrožava ovo područje.
Međutim, urbanisti, poput Mikavice, objašnjavaju da su stručnjaci već analizirali teren, postavili merenja kretanja zemljišta i doneli zaključak da se gradnja može potpuno bezbedno realizovati, ali pod striktim merama predostrožnosti koje su detaljno predviđene planom. Iako će deo područja biti sačuvan kao šumska površina, urbanisti smatraju da je moguće i bezbedno stvoriti i stambene zone koje bi bile povezane sa odgovarajućom infrastrukturom, uključujući sistem za odvod otpadnih voda, vodovod i saobraćajnice.
Drugim rečima, pošumljavanje delova koji su označeni kao klizišta dovelo bi do toga da se opasnost predupredi i zaštita unapredi sađenjem prave šume, a ne korova i samoniklog šiblja koje trenutno postoji na ovim parcelama.
Problem divlje gradnje
Teren u Mirijevu je trenutno pogođen divljom gradnjom, gde mnogi nelegalni objekti ne samo da nemaju urednu legalizaciju, već i ugrožavaju ovaj teren ispuštanjem otpadnih voda. Mnogi objekti nemaju kanalizaciju, a otpadne vode često završavaju u divljim deponijama, što stvara ozbiljne higijenske probleme. Stanovnici su frustrirani, jer ne mogu ni da dođu do svojih parcela zbog neuređenih puteva i deponija. Takođe, problem sa fekalijama koje se ispuštaju u prirodne tokove dovode do ozbiljnih zagađenja i smrada, što dodatno otežava život u ovom naselju.
Kako ističe urbanista, MihaIlo Mikavica, izgradnja infrastrukture, posebno kanalizacije i vodovoda, bila bi ključna za poboljšanje životnih uslova. Prema planu, kanalizacija bi trebalo da bude povezena sa gradskom mrežom, čime bi se eliminisao problem otpadnih voda koje trenutno zagađuju okolinu.
Saobraćajnice koje će povezati ovaj odsečeni deo sa gradom
Jedna od pozitivnih strana ovog plana urbanizacije jeste stvaranje saobraćajnica kroz povezivanje ulice Matice srpske i ovog dela Mirijeva sa Bulevarom Kralja Aleksandra, što bi olakšalo kretanje građana Mirijeva.
– Sa druge strane, ulicama kroz ovo naselje došlo bi do povezivanja sa novim saobraćajnicama i petljama koje vode preko Ade Huje i preko reke – kaže urbanista MihaIlo Mikavica.
Plan predviđa i izgradnju saobraćajnica u rangu pristupnih i sabirnih ulica. Dvosmerne saobraćajnice se planiraju sa kolovozom širine 6, odnosno 7 metara za ulice kojima će se kretati javni gradski prevoz.
Planirano je i formiranje drvoreda duž saobraćajnica i ukupno 46 parking mesta u ulicama koje bi bile formirane u okviru naselja.
Zašto je plan urbanizacije Bajdine padine ključ za budućnost Mirijeva i Beograda?
Dok je očuvanje prirodnih resursa i zaštita životne sredine od ključnog značaja, pažljivo osmišljeno urbano preuređenje Bajdine padine i Mirijeva donosi višestruke koristi koje značajno unapređuju kvalitet života u ovom delu Beograda.
Plan urbanizacije predviđa rešavanje jednog od najvećih problema ovog područja – uvođenje moderne kanalizacije koja bi zamenila neadekvatne i zastarele sisteme, čime bi se sprečilo formiranje takozvanih “jezera fekalija” i obezbedila higijenski bezbedna okolina za sve stanovnike. Osim toga, plan uključuje izgradnju funkcionalnih saobraćajnica, što bi ne samo olakšalo kretanje unutar naselja, već i povezalo Bajdinu padinu sa ostatkom grada, uklanjajući višedecenijsku izolaciju ovog područja.
Još jedan ključni aspekt plana je pošumljavanje. Deo prostora, koji je trenutno prekriven šibljem, korovom i neuređenim parcelama, biće pretvoren u prave zelene površine i šume. Ova mera ne samo da doprinosi stabilizaciji tla na klizišnim područjima, već i značajno unapređuje ekološki uticaj naselja, stvarajući prijatniji ambijent za život.
Pored ovih infrastrukturnih prednosti, urbanizacija donosi i prilike za razvoj. Plan predviđa izgradnju novih stambenih, obrazovnih, kulturnih i komercijalnih objekata, čime se omogućava dolazak novih stanovnika, otvaranje radnih mesta i podsticanje lokalne ekonomije. Na taj način, Bajdina padina prestaje da bude “crna rupa” na mapi Beograda i postaje funkcionalni, moderni deo grada.
Ovaj plan predstavlja ravnotežu između urbanizacije i očuvanja prirode – donosi modernizaciju, infrastrukturni napredak i jačanje lokalne zajednice, istovremeno unapređujući zelene površine i brinući o održivosti. Realizacija ovog plana nije samo potrebna – ona je ključna za budućnost Mirijeva i Beograda u celini.
