Bamija (okra, gospini prsti) bogata je biljnim vlaknima, koja su bitna za održavanje zdravih nivoa holsterola u krvi. Dlačice na semenu mahuna mogu biti nadražujuće za neke ljude. Vlakna dobijena iz stabuljke služe kao zamena za jutu i stvaranje papira i tekstila. Reguliše nivo šećera u krvi, pomaže u radu jetre, a pripisuju joj se i afrodizijačka svojstva.
Sadrži razne vitamine i minerale, naročito vitamine grupe B: folnu kiselinu, vitamine B1, B2, a posebno je bogata vitaminom B6, u jednoj porciji sadži 10% preporučenih dnevnih vrednosti. Sadrži polisaharide, koji poboljšavaju protok krvi i deluju stimulativno. Bogata je i antioksidansima, posebno epoikatehinom, katehinom, rutinom i kvercetinom (rutin doprinosi čvrstini malih krvnih sudova, a kvercetin je dobar za disajne puteve, jer pomaže eliminaciju sluzi).
Zahvaljujući svim ovim materijama, kada se doda u obrok, bamija može da uspori apsorpciju šećera u krvo, što je dobro za one koji nastoje da održe stbilne nivo glukoze u krvi. Zahvaljujući bogatstvu pektinima, može da pomogne da se snizi holesterol u krvi do 10%. Njena osobina da poboljšava protok krvi doprinosi takođe I boljem funkcionisanju mozga (razmišljanje I memorija).
Bamija je odlična je za pripremanje sosova i supa zato što sadrži želatinozni sok koji se odlično meša sa kuvanim jelima. Ali, ako ne volite takvu vrstu jela, možete da pripremite bamiju i tako što ćete je kratko propržiti u tiganju. Tako pripremljena, odlično se slaže sa palentom i sličnim jelima.
Piše: Vanja
