Građani Srbije, bilo da se radi o zaposlenima u firmama ili poljoprivrednicima, ozbiljno su shvatili domaću inflaciju, ako se već ne bave sveskom recesijom i referentnim kamatama centralnih banaka. Da novca ponestaje, najbolje se vidi po smanjenom obimu potrošnje domaćinstava.
U Aprilu je trgovina na malo (u stalnim cenama) bila 6,1 odsto manja na godišnjem nivou, pokazali su poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku. A da novca na raspolaganju neće ni biti, čak ni iz kredita, pokazuju juče objavljeni podaci Udruženja banaka Srbije.
Redovni mesečni Kreditni izveštaj za maj 2023. pokazuje da su se građani opametili, i da uzimaju kredite samo kada baš moraju. Obim kredita stanovništvu, odnos ukupna količina novca koji građani duguju bankama je krajem maja bio 1.475 milijardi dinara (oko 12,6 milijardi evra).
Pozamašna svota je, međutim, samo 7,6 odsto veća nego što je bila pre godinu dana. A znamo koliko su u međuvremenu narasle kamatne stope, odnosno kamate i rate kredita. Pomenuti rast tek je polovina rasta inflacije, tako da banke prilično zaostaju u prihodima.
Kada se pogleda pobliže, vidi se da je situacija daleko od ružičaste. Omiljeni krediti građana, oni najskuplji (ako ne računamo kartice) u gotovini, povećani su obimom samo 5,3 odsto, na 687 milijardi dinara (5,9 milijardi evra).
Čak su i stambeni krediti, koji su kao dugoročniji stabilnija kategorija iz koje se lako ne izlazi, povećali obim samo za 13,3 odsto, na 656 milijardi dinara (5,6 milijardi evra). I to je manje od inflacije, koja je u maju bila 14,8 odsto godišnje.
Da se u dug više ne ulazi lako, najbolje pokazuju poljoprivredni krediti. Iako ta kategorija obimom nije velika, 69 milijardi dinara (600 miliona evra) čini manje od pet odsto ukupne zaduženosti građana, simptomatično je da je opala za čak više od 15 odsto.
Ni privrednici nisu radi da se dalje zaglibljuju
Ako situacija u sektoru stanovništvo za banke izgleda zabrinjavajuća, pogled na sektor privreda pali lampicu za uzbunu. U privredu su se preduzeća, očekujući udar krize kroz makaze veći troškovi/manji prihodi, „stisla“ toliko da je obim zaduženosti porastao samo 1,4 odsto – na 1.892 milijarde dinara (16,1 milijarde evra).
Pritom, kompanijama je dug porastao svega 1,5 odsto, na ukupno 1.824 milijarde (15,5 milijardi evra) a preduzetnicima je čak pao 1,7 odsto (69 milijardi dinara/ 600 miliona evra).
Ovome se, naravno, nije čuditi jer kamate su u poslednjih godinu dana (od aprila do aprila, jer za maj još nema podataka) privredi porasle 2,4 puta – sa 2,61 odsto na 6,14 odsto za kredite u evrima i sa 3,76 na 6,33 odsto u dinarima.
Građani su prošli nešto malo bolje, kamate su veće nešto ispod dva puta, pa su kod dinarskih kredita porasle sa 8,73 na 13,6 odsto, a kod devizni sa 3,43 na 7,07 odsto godišnje.
