Nemačka turistička kompanija FTI podnela je u ponedeljak zahtev za stečaj nakon što su propali pregovori menadžmenta sa saveznom vladom. Bankrot trećeg po veličini najvećeg turoperatera u Evropi pogađa 11 hiljada zaposlenih, kao i desetine hiljada putnika koji se trenutno nalaze na odmoru ili koju su rezervisali aranžman u predstojećoj letnjoj sezoni.
Kompanija je već otvorila dežurnu liniju i veb stranicu za klijente, a u saopštenju navodi da putovanja od 4. juna mogu biti “poremećna” novonastalom situacijom. U saopštenju se navodi da kompanija sarađuje sa stečajnim upravnikom na izradi plana za informisanje putnika i sprovođenje neophodnih mera. U toku su i napori da se osigura da se putovanja koja su u toku, pokrivena zakonskim osiguranjem Nemačkog fonda za putna osiguranja (DRSF) mogu odvijati po planu.
Prema podacima nemačkog lista “Die Zeit”, moglo bi biti pogođeno do 65.000 ljudi koji trenutno putuju preko ove kompanije. Osim toga, “ceh” će platiti i brojni hotelijeri, uglavnom u Grčkoj, ali i velike čarter avio-kompanije.
Kako je propao FTI?
Jedan od glavnih razloga za bankrot FTI-ja jeste pad u broju rezervacija, ali i zato što je sve više saradnika insistiralo na avansnim plaćanjima koje FTI više nije bio u mogućnosti da obezbedi.
Prvi problemi u FTI-ju, sa sedištem u Minhenu nazirali su se još pre pandemije kovida 19 kada je kompanija jedva preživela zahvaljujući 595 miliona evra iz vladinog Fonda za ekonomsku stabilizaciju (WSF) i dodatnih 280 miiona evra koje je uzela od UniKredita, uz garancije savezne vlade i države Bavarske, piše “Bild”.
Premda je u aprilu izgledalo moguće da će se kompanija spasiti, pošto je američka investiciona komapnija Centares najavila kupovinu, preuzimajući milijardu evra duga i obezbeđujući dodatnih 125 miliona evra novog kapitala, proces je odložen jer Savezna kancelarija za kartele (Bundeskartelamt) nije imala nameru da odobri kupovinu najkasnije do avgusta ili septembra. Međutim, FTI-ju su ova sredstva bila potrebna što pre kako bi kompanija preživela leto.
Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke saopštilo je da će se turistička industrija i Fond za putna osiguranja pobrinuti za repatrijaciju i podršku pogođenim turistima, ali i za konzularnu podršku kako bi se obezbedio siguran povratak turista sa destinacija.
Osim toga, kompanija FTI uputila je jutros dopis svim hotelijerima sa kojima je sarađivala, a u kojem se navodi da će “svaki finansijski šok koji može nastati zbog bankrota biti institucionalno amortizovan preko Nemačkog fonda za putna osiguranja (DRFS)”.
“Obaveštavamo vas da će gosti koji rezervišu vaš hotel u sklopu turističkog aranžmana biti isplaćeni iz Fonda osiguranja”, navodi se u pismu.
Nemačko minsitarstvo privrede nazvalo je nelikvidnost turoperatora “tragičnim” i dodalo da ne može da pruži nikakvu dodatnu pomoć. Portparol ministarstva finansija rekao je da vlada tek treba detaljno da ispita kakav će efekat nesolventnost imati na sredstva za oporavak koje je FTI dobila tokom pandemije.
FTI Touristik, koji je osnovan 1983. godine zapošljava 11.000 ljudi širom sveta i u ponudi ima više od 40 destinacija širom sveta, koje prodaje i preko 10 hiljada partnerskih agencija u Nemačkoj. U finansijskoj godini 2022/23 prijavljena je godišnja prodaja od oko 4,1 milijarde evra.
Veliki uticaj na evropsko tržište
Zbog bankrota FTI-ja digla se velika panika pre svega u Grčkoj sa kojom je ova komapnija najviše sarađivala. Najveći deo aranžmana bio je usmeren do čak 70 odsto na Krit i Rodos, 20 odsto na Krf i Kos, a preostalih 10 odsto na ostatak Grčke.
Logično, sa najvećim problemima se trenutno suočava Krit, posebno oblast Irakliona gde je FTI imao najviše saradnji sa hotelima i turističkim agencijama.
Predsednik Udruženja turističkih agencija Krita Mihalis Vlatakis nije krio zabrinutost zbog razvoja situacije sa nemačkim gigantom. U razgovoru za “Cretalive”, otkrio je da “na ostrvu u ovom trenutku ima dosta stranih posetilaca i da je prioritet da se oni bezbedno vrate kućama”.
“Ovakvi razvoji događaja pogubni jer mogu poljuljati poverenje u osetljivo turističko tržište. Cilj je da turistički radnici na ostrvu imaju što manje problema i da se strani posetioci koji su na Kritu bezbedno vrate u svoje zemlje”, naveo je on dodajući da kompanija u Grčkoj duguje 1.800.000 evra od čega 1.200.000 samo na Kritu.
Predsednik Udruženja hotela u Pijeriji Heraklis Citlakadis za Voria.gr kaže da se dugo već osećala negativna atmosfera koja je vladala oko FTI.
“Kada smo obavešteni o otkazivanju rezervacija, podigli smo uzbunu kako bismo prikupili informacije o tome koliko je naše područje pogođeno”, rekao je on ističući da još uvek nemaju celu sliku.
Evropske čarter avio-kompanije koje posluju iz Nemačke, Austrije i Holandije takođe će brojati velike gubitke zbog bankrota FTI Touristik. Čarter prevoznici za koje se očekuje da će biti pogođeni kako se letnja sezona u Evropi bude bližila su Condor, SunExpress, Corendon Airlines, SmartLynx Airlines i Marabu.
Seničić: Srbija izbegla velike udarce u koroni
Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) Aleksandar Seničić u razgovoru za Euronews Srbija kaže da je bilo očekivano da veliki evropski turoperateri nakon pandemije virusa korona neće moći tako lako da se vrate u normalan ritam prvenstveno zbog nenormalnih gubitaka koje su podneli.
“To uvek ide lančano. Ako su ušli u zakupe i dali deo para, bez obzira koliki je to iznos, čak iako nisu fizički ostali dužni jer ljudi nisu krenuli da putuju, oni su te hotele uveli u problem jer oni na tržištu više ne mogu ništa da prodaju. Odnosno, teško će prodati jer su se svi ostali snašli, ne računajući na te okolnosti”, kaže Seničić i objašnjava da je ista stvar i sa avio-kompanijama:
“Kompanija je dobila dozvole, zakupila avione, ušla u neke svoje troškove računajući na siguran posao. Sada kada tog posla nema, činjenica je i da su oni u problemu. Koliki su penali, mogu li da vrate avione, mnogo je pitanja. Dakle, što je veći obim posla, veći su i problemi”
Iako je većina putnika FTI Touristik osigurala svoja putovanja, direktor Jute ističe da pitanje osiguranja nije bezgranično kada je u pitanju količina novca.
“Ako nema dovoljno para, baš kao i kod nas, recipročno se umanjuje shodno sumi. Sigurno neće dobiti 100 odsto, nego 50 do 60 odsto od cene aranžmana. To je uobičajen sistem i to tako ide”
Bankrot određenog turoperatera koji bi uticao na desetine hiljada putnika i do te mere uzdrmao turističku industriju, u Srbiji ne može da se desi, naglašava Seničić.
“Ovde se drugačije razmišlja. Veliki operateri ne rade sve u fiksnom zakupu, najčešće radimo i sa nacionalnom avio-kompanijom, ima nekih prednosti. Ali, ono što je neophodno jeste da se formira Sigurnosni fond. Neko to mora da realizuje, a država niti sme niti treba da bude nosilac tog fonda. To znači da bi zakonska obaveza bila da se od aranžmana uzima mali iznos, makar i jedan evro koji bi se uplaćivao u taj fond. Onda kada nema dovoljno novca kroz polise osiguranja, iz fonda se uzima i dopunjuje. To je jedini način da odmah reagujemo”, kaže Seničić.
Dobra vest je i da se na tržište vratilo čak 90 odsto onih koji su bili tu i pre korone. Podsećanja radi, 2021. godine bilo je skoro 40 odsto manje turističkih agencija sa licencom u odnosu na 2020. godinu.
“Imamo oko 340 organizatora putovanja. Nije neka velika razlika jer nismo imali lomove u koroni upravo zahvaljujući zamenskim vaučerima. Da nismo izdavali vaučere onda bi taj krug počeo da se zatvara na jednoj, drugoj, trećoj strani. Ne bi bilo kraja i ljudi nikada ne bi dobili svoj novac. Jer tako veliki udarac, ne bi mogli da izdrže ni osiguravači i sigurno bi odbili da plate da ne bi sebe uveli u problem. Mi smo zaista dobro prošli”, zaključuje Seničić u razgovoru za Euronews Srbija.
