Kako tvrde savremeni nutricionisti, imaćemo bolje šanse da duže ostanemo zdravi ako je naše telo pH neutralno, ili blago bazno. Ali, ako naša telesna sredina počne da postaje kiselija, onda više rizikujemo da dobijemo osteoporozu, slabost mišića, srčana oboljenja, dijabetes, oboljenja bubrega i druge zdravstvene probleme. Preventiva je da se hranimo namirnicama koje su više alkalotvorne (bazne) nego kiselotvorne. A to su pre svega voće i povrće.
Sve je više istraživanja koja pokazuju da su problem sa navikama u ishrani koje izazivaju kiselost veoma realni. Nakon što se svari, svaka hrana izveštava bubrege da li je kisela ili bazna. Bubrezi su odgovorni za ravnotežu fluida i održavanje relativno neutralne pH vrednosti tela.
Kada kiselotvorne namirnice snize pH vrednost tela, bubrezi koordiniraju aktivnost kako bi neutralisali tu kiselost. Kosti oslobađaju kalcijum i magnezijum da se ponovo usposavi baznost, a mišići se razlažu va proizvedu amonijak, koji je snažno bazan. Kada se ta reakcija završi, minerali iz kostiju i razloženi elementi mišića se izbacuju urinom.
Na duge staze, preterana kiselost dovodi do tanjenja kostiju i smanjuje mišićnu masu, po tvrdnjama dr Antoni Sebastijana sa Univerziteta Kalifornija. Usput se gubitak kalcijuma i magnezijuma može pretvoriti u deficit sa mnogim posledicama. Nizak nivo magnezijuma može izazvati grčeve u mišićima, aritmije i anksioznost.
Do čega dovodi previše kiselosti
Kiselotvorna hrana je ona koja nakon što se metaboliše u organizmu stvara sredinu nižeg pH, odnosno kiseliju. Ovde moramo da imamo u vidu da iako hrana može da po ukusu bude kisela, to ne znači automatski da zakiseljuje organizam. Na primer, limun i paradajz su kiseli, ali oni čine sredinu organizma baznom kad dospeju u bubrege.
– Konzumiranje velikih količina životinjskih belančevina (uključujući crveno meso, perad i ribu) oslobađa sulfuričku kiselinu metabolisanjem aminokiselina sa sadržajem sumpora, što takođe doprinosi večoj kiselosti. Ta kiselost se može neutralisati povećanom konzumacijom voća i povrća (bogatog kalijum-bikarbonatom).
– Žitarice kao što su pšenica, raž i kukuruz imaju takođe kiselotvorni efekat, bez obzira da li su u obliku belog hleba, cerealija, paste ili proizvoda od integralnih žitarica.
– Konzumiranje previše kuhinjske soli (natrijum-hlorida) takođe doprinosi kiselosti organizma. Hloridi su kiselotvorni. Hloridi takođe grče krvne sudove, a suženi krvni sudovi smanjuju cirkulaciju. Pošto čitavo telo zavisi od zdrave cirkulacije, vazokonstrikcija doprinosi srčanim oboljenjima, šlogu, demenciji i verovatno svim drugim degenerativnim bolestima.
Ako hoćemo da povratimo normalnu pH vrednost organizma, treba da konzumiramo više voća i povrća u ishrani. Voće i povrće je bogato solima kalijuma, prirodnim baferom (neutralizatorom kiselosti). Ako jedemo malo tih namirnica, to nas lišava kalijuma, minerala koji nas štiti od hipertenzije i šloga. Prema istraživanjima prof. dr Lorena Kordena sa Univerziteta Kolorado, koji je proučavao ishranu u ranijim periodima istorije, ljudi su se razvili konzumirajući kalijum i natrijum u odnosu 10:1, i on smatra taj odnos našom biološkom normom. Danas, zbog jako slane prerađene i “džank” hrane, kombinovane sa niskim unosom voća i povrća, danas je taj odnos 3:1, ali u korist natrijuma. Taj obrnuti unos izaziva ozbiljan poremećaj u pH ravnoteži i našim potrebama za kalijumom.
Kako da testirate pH
To je jednostavno i nije skupo. Potrebne su vam samo pH test trake. Čim se probudite, pre nego što pojedete bilo šta, stavite malo pljuvačke na test-traku. Sravnite boju sa pH shemom boja koja se dobija sa tim trakama. Potom, izmerite pH drugog jutanjeg urina. Ponovo uporedite pH sa shemom.
Ovo testiranje obavljajte 10 jutara u nizu. Ignorišite tri testa najviše i tri testa najniže kiselosti, jer su ekstremni. Izračunajte prosek preostala četiri i to bi bila vaša realna pH.
Ako vam je kiselost preko vrednosti od 7,4 (7,4 je pH vrednost ljudske krvi), onda bi bilo poželjno da u ishranu uvidete više alkalotvornih (baznih) namirnica, pre svega svežeg voća i povrća.
Koje namirnice stvaraju kiselu, a koje baznu reakciju u organizmu
Da biste mogli da se praktično orijentišete u ishrani, ovde donosimo spisak namirnica za koja su merenja pokazala da nakon što se svare doprinose kiselosti ili baznosti organizma.
Kiselotvorne namirnice
Špagete, kornfleks, beli pirinač, ražani hleb, beli hleb, mleko, sočivo, meso
Ekstremno kiselotvorne namirnice
Parmezan, topljeni sirevi, tvrdi sirevi, gauda, integralni pirinač, ovas, integralni hleb, kikiriki, orasi, piletina, jaja
Alkalotvorne (bazne) namirnice – namirnice koje doprinose baznosti organizma
Kajsije, kivi, trešnje, banane, jagode, breskve, pomorandže, limun, ananas, lubenica, celer, šargarepa, tikvice, karfiol, brokoli, paprike, paradaj, plavi patlidžan, salata, grašak, crni luk, pečurke, mineralna voda
Ekstremno alkalotvorne namirnice
Spanać, grožđe, urme
Preuzeto: Zdravahrana.com
