Cucla se upotrebljavala još u praistorijskom periodu za podsticanje i kontrolisanje refleksa dojenja. Cucla se pravi od prirodnih materijala u vidu varalice ili dude.
Cucla se uglavnom koristi za smirivanje beba ili navikavanje beba na korišćenje dude tj.ishrane na flašicu, ukoliko beba ne sisa. Kako se navodi u istorijskim spisima, varalice su bile veoma korisne za zdravlje beba, a tek kasnije, početkom 20 veka se stvaraju zablude o tome, da šire infekcije i razne bolesti. Danas oko 75% beba koristi cuclu.
Svaki roditelj ima drugačije mišljenje od cuclama, neki smatraju da to smiruje bebu i pomaže bebi. Na primer, smanjuje bol o nekih kratkin intervencija(uzimanje krvi), smiruje bebu i olakšava joj san (to se odnosi na novorođenče i bebe do 6 meseci). Kod prevremeno rođenih beba koji su u bolnicama i treba da pređu na ishranu preko bočice.
Neka nepoželjna dejstva kod cucle su: može se prelomiti ili čak da beba odgrize pa da dođe do gušenja deteta, prestanak dojenja (prerano korišćenje cucle), infekcije usta ili creva, alergije, deformacija zuba i stvaranje karijesa, duže korišćenje cucle može uticati i na razvoj govora kod deteta.
Neka istraživanja cu pokazala da bebe koje su kraće dojene imaju veći problem kod odvikavanja od cucle. Odvikavanja deteta od cucle je predstavlja veći izazov za roditelja nego za samo dete, najranije dete treba odvići do 2.godine a najkasnije do 4.godine. Ona deca koja duže sisaju cuclu ne dolaze u iskušenje da sisaju palac. Za odvikavanje od cucle treba samo vremena i strpljenja, kako za dete tako i za roditelje. Za neke roditelje ovo predstavlja veliki problem, kao i odvikavanje od sisanja (prekida dojenja).
Stručnjaci najčešće preporučuju anatomske cucle. Roditelji, plastične cucle izbacite! Najvažnije je higijena cucle, češće se moraju menjati i izbegavajte korišćenje cucle druge dece.
Piše: Vanja
