Bebe svojim plačem, iscrpljujući majku, nesvesno nastoje da spreče majčinu ovulaciju i potencijalno začeće brata ili sestre.
Evolucioni biolog Dejvid Hajg s Harvarda tvrdi da beba svojim plačem, iscrpljujući majku, nesvesno nastoji da spreči majčinu ovulaciju i potencijalno začeće brata ili sestre. Uz to, smatra da se noćnim dojenjem bebe produžava faza majčinog neplodnog razdoblja koje sledi posle porođaja, piše prof. Hajg. Prema njegovom mišljenju, noćna buđenja češća su tokom druge polovine prve detetove godine života i tokom razdoblja njegovog dojenja.
Iako zvuči neuverljivo, za ovaj zaključak postoji logična pretpostavka, tvrdi Hajg, dodajući da je takvo ponašanje deteta predodređeno evolucijski. Naime, u razdobljima koja su nekada bila česta i tokom kojih su vladali glad ili zarazne bolesti, šanse beba da prežive bile su veće ako su razmaci između rođenja dece bili duži.
Antropolog Holi Dansvort sa univerzitata Rod Ajland priznaje da je Hajgovo mišljenje zanimljivo, ali ukazuje na to da on nije uzeo u obzir sve dobre strane dojenja tokom noći kojim dete ne dobija samo hranu, već i majčinu ljubav i toplinu.
“Iz te perspektive, dečji plač i hranjenje tokom noći više izgledaju kao međusobna saradnja nego kao nekakav konflikt”, smatra Dansvort.
Izvor: Detinjarije
