Dečji smeh je toliko bezbrižan i čist da nikome ne pada na pamet da razmišlja o njegovim razlozima. Ali u njemu možete pronaći mnogo vrednih „saveta“ o tome šta može učiniti bebu srećnom, kako prenosi Ofeminin portal.
Praznik čula
Bebe počinju da se smeju sa otprilike dva meseca starosti. Radije kopiraju izraz majčinog lica, ali vrlo brzo njihovi osmesi počinju da izražavaju sopstveno zadovoljstvo. Sve potrebe bebe su zadovoljene: sita je, čista, sve je u pouzdanim rukama. Doživevši avanturu kakva je za bilo rođenje, beba traži sopstveni koordinatni sistem u novom svetu. Osećaj potpune sigurnosti za dete je apsolutno neophodan: samo u mirnom okruženju napetost će ga postepeno napustiti i ono će moći da počne da izražava svoje emocije, uključujući i zadovoljstvo.
Dečji smeh nije samo najlepši poklon za one kojima je upućen, već i odličan stimulator razvoja za samu bebu. Pa, onda će broj prijatnih senzacija, a sa njima i razloga za smeh, rasti u nedogled. Na kraju krajeva, telo bebe, poput preosetljivog muzičkog instrumenta, reaguje i na najlakši kontakt. Dete je oduševljeno ne samo senzacijama sopstvenog tela, o kome se brinu nežne ruke, već i smešnim otkrićima koje samo pravi. „Kada promenim odeću svog sina“, kaže jedna majka, „puštam ga da se igra običnom četkicom za zube. On zaista voli da golica svoje pete ili uši njom. Već je stara godinu i mesec dana, ali ova igra je i dalje oduševljava.”
Mnogi roditeljikažu da pri pogledu na kupanje njihovi mališani počinju da se raduju i pre nego što ih pogodi prva kap vode. Inače, zadovoljstvo koje i odrasli i deca dobijaju od vode, psiholozi direktno povezuju sa sećanjima našeg tela na amnionsku tečnost.
Hoćemo li da ćaskamo?
Želja za komunikacijom javlja se kod deteta mnogo ranije nego što počne da govori. I onp svojim prvim osmesima odgovara na ono što se dešava oko njega. Poznato je da se tokom spavanja na usnama novorođenčadi često pojavljuje „anđeoski osmeh“. I iako je ovaj izraz lica zbog čisto fizioloških razloga, majke ga uvek doživljavaju kao iskrenu manifestaciju sreće. Ali ovi prvi, gotovo nesvesni osmesi ne mogu se porediti sa aktivnim smehom kojim nas oduševljava dete koje je odraslo nekoliko nedelja kasnije.
Smeh dolazi od smeha
Dete, poput sunđera, upija naše emocije: kako će se smejati (i da li će se smejati uopšte) mnogo zavisi od stanja majke – da li je smirena ili uznemirena. Dečji smeh se rađa iz potrebe za komunikacijom sa najmilijima, a potom pomaže detetu da se pridruži grupi svojih vršnjaka. Deca od tri godine savršeno se razumeju. Ovo je njihov način da se odvoje od sveta odraslih. Njihov zajednički smeh je znak pripadnosti grupi vršnjaka, prvi korak van trougla „tata, mama, ja“. Humor je veoma dragocena pomoć u obrazovanju. Smeh može da reši mnoge sukobe koji su zašli u ćorsokak.
Rađanje humora
Deca se sa osećajem zadovoljstva od kršenja zabrana upoznaju prilično rano, čak i pre polaska u vrtić. Tako će šaljivdžija koji sa godinu dana ciči na sve strane da bi zabavio okolinu, sa dve godine uzima sapun iz kade u usta da poprska brata, sa pet godina počinje da izmišljaš smešne ali ne i „korektne” reči, a za koju godinu će prasnuti od smeha kada u oblaku otkriješ sličnost sa, recimo, slonovskom zadnjicom…
I nije slučajno što se „glupe” šale na temu „kake” pojavljuju u dečjim razgovorima upravo nakon što su izbačene poslednje pelene i prestale da im se gaćice prljaju. Svo to kikotanje jasno govori: „Mi smo već odrasli i umemo da se smejemo budalastom i neurednom stvorenju koje smo nekada bili!“
Prva godina: pitanje fiziologije
Bebino sopstveno telo pruža bebi mnogo prijatnih senzacija, najpre izaziva osmeh (u dobi od oko osam nedelja) i smeh (sa tri meseca). Oduševljavaju ga milovanja, nežno golicanje, prijatni zvuci, poznati glasovi i pogledi…
Druga godina: zabavna avantura
Sa godinu dana raste žeđ za avanturom, kao i želja za istraživanjem novih prostora. Broj prijatnih utisaka se umnožava kako se širi sloboda kretanja: setite se pobedonosnog smeha koji označava prvi korak bebe! Zabavlja ga sve što se kreće, bilo da je to leteći avion ili spuštanje niz dečji tobogan. I kako je lepo razbiti kuću izgrađenu od kocki svojim rukama!
Humor dobro dođe kada dete ima totalnu krizu. Bez pribegavanja ironiji, koja može da škodi, bolje je uz pomoć smeha odblokirati sukob koji je zašao u ćorsokak. U svakom slučaju, ne treba dramatizovati situaciju. Beba će zaboraviti na suze kada otkrije da može da se smeje!
Treća godina: magični smeh
U ovoj fazi, sve vrste smeha opisane iznad se spajaju. Sustizanje, skrivanje, golicanje, igranje aviona – sve je ovo veoma kul. Kako se govor razvija, smeh prevazilazi fiziološke senzacije i postaje „intelektualniji“. Smeh u društvu vršnjaka često im omogućava da sklapaju prijateljstva – nešto što mališani još ne mogu da urade započinjanjem razgovora.
Četvrte i starije godine: prevazilaženje zabrana
Iskrivljene reči i „masne reči” imaju veliki uspeh u dečijoj publici – pod uslovom da ih sama deca izgovaraju. Ako odrasli kažu „loše reči“, deca su šokirana. Na kraju krajeva, prijatno je kršiti samo ona pravila kojih se pridržavaju svi ostali… Počevši da osećaju smešnog u rečima i mislima, deca istovremeno uče da vide šale u knjigama i crtanim filmovima.
