Bebe su poput malih “upijača”, neprestano prikupljaju informacije o svetu oko sebe. Ako ste primetili da vas beba pažljivo posmatra dok govorite, to nije samo zbog vašeg glasa i zvukova koje ispuštate – već uči i kako se ti zvuci proizvode. Kada, zapravo, bebe počinju da uče jezik?
Novo istraživanje, objavljeno u naučnom časopisu “Developmental Science” a koje prenosi ScienceAlert, pokazuje da ovaj neverovatan proces počinje već sa 4 meseca starosti, što drastično menja ranije verovanje da bebe tek između 6. i 12. meseca kreću da prepoznaju obrasce svog maternjeg jezika.
Ovo otkriće je posebno značajno jer omogućava da se ranije prepozna rizik od kašnjenja u razvoju govora i jezika kod dece, ili pak problemi sa sluhom.
Kako bebe filtriraju zvuke?
Do prvog rođendana, bebe su već prilagodile sluh zvucima maternjeg jezika i to kroz proces koji je poznat kao perceptivno prilagođavanje. Uprošćeno, tada njihov mozak “sortira” različite zvuke i fokusira se na one koji su najvažniji.
Međutim, tokom prvih šest meseci života, bebe su sposobne da razlikuju zvuke jezika koje nikada ranije nisu čule. Na primer, mogu da prepoznaju razlike u izgovoru nekig glasova (npr. u zavisnosti od regije). Međurim, ova sposobnost nije trajna. Između šestog i dvanaestog meseca, one počinju da sužavaju svoj fokus na zvuke koje najčešće čuju. Vokali se prilagođavaju ranije, oko šestog meseca, dok se sužavanje slušne percepcije za suglasnike događa bliže desetom mesecu.
Dosad su istraživači smatrali da je ovaj proces sužavanja sluha neophodan da bi bebe počele da razumeju složenije jezičke veštine, poput razlikovanja glasova “b” u reči “bon” i “d” u reči “din”, koji se razlikuju po mestu artikulacije.
Međutim, rezultati novog istraživanja sugerišu da bebe već sa četiri meseca počinju da uče kako se glasovi fizički proizvode, i to pre nego što započne proces perceptivnog prilagođavanja.
Eksperiment sa “mini jezicima”
Zamislite da slušate nekoga kako govori jezik koji ne razumete. Iako ne znate značenje reči, možete primetiti kako se pomeraju njegove usne i jezik dok izgovara zvuke. Bebe stare četiri meseca mogu da uoče ove obrasce.
Da bi ovo testirali, naučnici su sproveli eksperiment sa 34 bebe uzrasta između četiri i šest meseci, uz saglasnost njihovih roditelja. Kreirali su dva “mini jezika” sa veštački konstruisanim rečima – jedan je koristio glasove proizvedene usnama, poput “b” i “v”, dok je drugi koristio glasove proizvedene vrhom jezika, poput “d” i “z”.
Svaka reč, poput “bivalo” ili “dizalo”, bila je povezana sa crtanim likom, meduzom za reči sa usnenim glasovima i rakom za reči sa glasovima izgovorenim vrhom jezika. Dok su bebe slušale reč, prikazivana im je odgovarajuća slika. Nakon što su bebe naučile veze između reči i slika, promenili su pravila eksperimenta. Umesto da ponovo čuju reči, prikazali su im neme video snimke ljudi koji izgovaraju nove reči iz tog istog “mini jezika”. U nekim snimcima, pokreti usana su odgovarali crtanim slikama koje su prethodno naučile, dok u drugima nije bilo podudaranja. Pratili su koliko dugo su bebe gledale svaki snimak – jer bebe duže posmatraju stvari koje ih iznenade ili zainteresuju, a kraće one koje su im poznate.
Rezultati su bili jasni: bebe su značajno duže gledale video snimke u kojima je lice odgovaralo onome što su prethodno naučile. To pokazuje da nisu samo pasivno slušale zvuke – već su aktivno učile pravila “mini jezika” i povezivale ta saznanja sa vizuelnim informacijama.
Kako povezuju zvuk i vid
Ukratko, ovo otkriće pokazuje da bebe sa samo četiri meseca mogu da povežu zvuk sa vizuelnim informacijama. Ova rana sposobnost uočavanja obrazaca u govoru postavlja temelj za kasnije usvajanje jezika. Može se reći da mozak već u tom uzrastu priprema teren za izgovaranje prvih reči.
