Plan je da izgradnja kampusa BIO4 počne krajem ove godine, izjavila je danas za Tanjug ministarka nauke, inovacija i tehnološkog razvoija Jelena Begović i navela da se planira delimično ili potpuno preseljenje u kampus najmanje pet fakulteta i devet naučnih instituta.
Begović je na Kopaonik biznis forumu, po završetku panela „Biotehnološka revolucija: od posvećenosti do dela“, na kome je učestvovala, pojasnila da se planira i osnivanje interaktivnog muzeja u kampusu i da se komunicira sa stanovništvom kako bi se građanima objasnilo koliko je nauka bitna za razvoj i budućnost društva.
Istakla je da je voma bitno da se Srbija uključi u ovaj voz koji se kreće ogromnom brzinom i da su, kako je dodala, ”naša država i naučnici odlučili da se uključimo u taj voz jer su ocene da imamo dobru šansu da u tome uspemo”.
“Startap kompanije menjaju svet”
”Srbija ima odličnu nauku, odlučila je da se uključi u svetske tokove razvoja i da kreira početak a to bioekonomski hab odnosno centra koji će biti okupljen oko biotehnologie, bioinformatike, biomedicine i biodiverziteta. Tu želimo da na jedno mesto stavimo sve bitne karike za razvoj budućeg društava i ekonomije u Srbiji a to su akademija, obrazovanje, istrazivanje, eksperti, startap zajednica“, rekla je Begović.
Dodala je da startap kompanije istina ponekad nastaju na neobičnim idejama, ali da one menjaju svet i njima bi trebalo dati podršku.
”Želimo da privučemo velike kompanije i finansijske mehanizme da ceo taj projekat uspe i da svi zajedno razvijamo Srbiju“, naglasila je ona.
Osvrćući se na rad današnjeg panela, istakla je da se svet menja velikom brzinom zbog čega su naši i svetski eksperti na panelu zaključili da ni najpametniji ljudi na svetu ne mogu da zaključe kako će nam život izgledati za 10 do 20 godina.
”Sasvim je sigurno da će biti potpuno drugačiji. Te tehnologije su ušle u sve segmente našeg života i koriste se da nam život bude bolji i kvalitetniji, da živimo zdravije i jedemo zdraviju hranu“, navela je Begović.
Ona je na panelu naglasila da počeci biotehnologije zapravo datiraju od davnina i da su recimo vino i sir proizvodi biotehnologije, koja je u međuvremenu toliko napredovala da je stigla dotle da može da proizuvodi mleko i da nam za to više nisu potrebne krave.
Biotehnologija kao veliki izazov
Begović je istakla da srpske privatne kompanije nisu dovoljno svesne kakve podsticaje za istraživanja u ovoj oblasti nudi država i dodala da bi one trebalo više da se uključe u ta istraživanja.
Stalni predstavnik UNDP u Srbiji Beriš Jakup je istakao da biotehnologija može da pomogne da se naprave lekovi koji su u skladu sa našim genima, dok bi u poljoprivredi mogla da napravi useve otporne na toplotu, na sušu i slično.
”Biotehnologija je veliki izazov i može da pomogne u održivom razvoju, ona ima ekonosmku i socijalnu dimenziju. Startapi u Srbiji bi trebalo da dobiju kredite u ovoj oblasti i mi smo spremni da to podržimo“, rekao je on.
Kroz video izjavu na panel se uključio i glavni istraživač i suosnivač, Complete Genomic Radoje Drmanac, koji između ostalog radi u Silikonoskoj dolini na sekvenciranju genoma.
”Ovde kod borbe protiv genetskih bolesti imamo pravu revoluciju, jer uspešno sekvenciramo DNK i za 100 dolara možemo uraditi sekvenciranje genoma“, rekao je on.
Dodao je da će potrebe za tim biti sve veće, da se bolest leči tako što se genom pravi iz naših ćelija i da će medicina mnogo uspešnije lečiti kovid, kancer, a usporavaće i starenje.
