Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović kaže za Euronews Srbija da je država pokazala razumevanje za zabrinutost mladih i da su ispunjena oba zahteva studenata i dodala da očekuje da se studenti vrate svojim redovnim obavezama na fakultetu i rade ono što je najbitnije za njih i zemlju – da uče i stiču nova znanja.
Kako je navela, prvi zahtev koji je ispunjen je da će na sajtu Vlade Srbije biti objavljena celokupna dokumentacija o tragediji u Novom Sadu koja je na raspolaganju tužilaštvu, čime će čitava javnost, a među njima i studenti, imati kompletan uvid u dostupnu dokumentaciju na osnovu koje se vodi istražni proces.
Prema njenim rečima, glavni motiv ovakvog postupka je obezbeđivanje pune transparentnosti i smanjenje mogućnosti zloupotreba i manipulacije informacijama u toku procesa istrage.
“Vrlo je važno da svi razumemo i da se složimo oko toga da postupak mora da vodi tužilaštvo, te da u cilju utvrđivanja objektivne odgovornosti za ovaj nemili događaj rad tužilaštva mora da ostane nezavisan od bilo kakvih pritisaka”, ukazala je Begović.
Kako je dodala, ispunjavanje drugog zahteva predstavlja dobre vesti za celu akademsku zajednicu čiji su studenti deo, jer je doneta hitna odluka Vlade Republike Srbije o povećanju od 20 odsto izdvajanja za materijalne troškove univerziteta, odnosno fakulteta u Srbiji, što treba da poboljša uslove nastave i razvoja nauke.
“Sačuvati studente od politizacije”
Begović je naglasila da je ovo za studente i zaposlene na fakultetima zaista značajan korak napred i dodala da je sigurna da će ova odluka pozitivno uticati i doprineti kvalitetnijem radu fakulteta, kako u pogledu nastavnih aktivnosti, tako i u domenu istraživanja i inovacija.
“Smatram da je na ovaj način država pokazala razumevanje za mlade ljude i da je u kratkom roku odreagovala. Važno je da se studenti sačuvaju od politizacije i zloupotrebe njihovih iskrenih pobuda”, rekla je Begović.
Ona je dodala da očekuje da se studenti vrate svojim redovnim obavezama na fakultetu i rade ono što je najbitnije za njih i našu zemlju – da uče i stiču nova znanja.
Studenti su, kako je naglasila, važan deo društva i predstavljaju njegovu budućnost, a učenjem, studiranjem i kasnije primenom tog znanja najviše će doprineti izgradnji zemlje i društva u celini.
Ministarka Begović je rekla da stalni zahtev svake generacije studenata mora biti da dobiju najkvalitetnije znanje i da kao cela akademska zajednica konstantno podižemo lestvicu.
Naglasila je da se na taj način obezbeđuje napredak i održiva budućnost društva.
Ona je dodala da je celo društvo i svako od nas pojedinačno potresen tragedijom koja se desila u Novom Sadu, da je najteže porodicama stradalih i da niko ne može da nadoknadi njihov gubitak.
“Verujem da je ova tragedija ostavila trag na svim našim građanima i svi mi kao društvo moramo da se suočimo sa njom iz različitih uglova. Bunt mladih je svojstven njihovoj dobi i može biti koristan i otrežnjujući za sve nas. Oni imaju puno pravo da iskažu svoje mišljenje, ali i obavezu da na odgovoran način brinu o društvu i njegovoj budućnosti”, istakla je Begović.
Saradnja sa Švajcarskom
U Beogradu je održan prvi Inovacioni forum Srbija-Švajcarska na kom je potpisan Memorandum o razumevanju između Bio4 Kampusa i švajcarske inovativne farmaceutske kompanije “Novartis”.
Sporazum je potpisala ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović koja ističe da je Švajcarska po svim parametrima, kada pričamo o inovacijama, prva u svetu.
Ministarka navodi da naša zemlja ima šta da nauči od Švajcarske, ističući njen “efikasni sistem koji su izgradili”.
“Oni su od samog početka sa našom zemljom, kada se osnivao Naučno-tehnološki park Beograd, pomagali u razvoju i te infrastrukture koje služe za podršku inovativnim kompanijama u Srbiji. Posle se ta saradnja proširila i na naše ostale naučno-tehnološke parkove koje imamo po Srbiji, na njih četiri, i zaista velika podrška, jako korisna saradnja za nas”, dodaje Begović.
Pa ipak, ministarka navodi da i Srbija ima telentovane naučnike u određenim oblastima.
“Imamo talentovane ljude, posebno u oblastima prirodnih nauka i inženjerstva, što polako zainteresovanost studenata u svetu opada za ovom oblašću. Mi smo tu još uvek dobri i možemo itekako da pružimo i sa našim startapima podršku njihovim startapima. Ideja nam je da jednostavno ojačamo znanje, ali da damo šansu našim startapima da uče od nekih malo ili više uspešnih startapa iz švajcarskog okruženja”, kaže Begović.
O tome koliko je Srbija perspektivna, govori globalni samit o veštačkoj inteligenciji, koji za rezultat treba da ima jedan dokument, a to je Beogradska deklaracija, kaže ministarka.
“Ja sam jako ponosna na taj događaj. Mislim da je to bio, s jedne strane, jedan diplomatski uspeh, jedan naučni uspeh, jedan uspeh naše inovativne zajednice. Preko hiljadu i po ljudi je prisustvovalo ovom dvodnevnom događaju, 40 zemalja sa svojim delegacijama, 44 zemlje su članice ovog globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju koji se spojio sa OECD-om, sa Organizacijom za saradnju i razvoj. I Beograd je bio domaćin”, objašnjava ona.
“Želimo da privučemo druge zemlje”
Ministarka je najavila da će Srbija iduće godine zajedno sa kolegama iz Slovačke predsedavati ovoj globalnoj organizaciji koja se bavi pitanjima veštačke inteligencije.
“Ponosna sam što je donešena, odnosno jednoglasno podržana Beogradska deklaracija. Čekamo još neke administrativne korake iz Evropske unije, ali do kraja godine, ja se nadam, da će biti zvanično usvojena”, dodaje ona.
Tim povodom, ministarka naglašava da Srbija želi da privuče druge zemlje da budu članice globalnog partnerstva.
“Mislim da moramo, kada pričamo o novim tehnologijama na globalnom nivou, da se dogovaramo i takođe da ne zaboravimo zemlje koje su možda tehnološki manje razvijene, da ih negde ne ostavimo po strani, nego da ih takođe uključimo u sve ove procese, jer ovo je tehnologija koja utiče na sve nas”, ukazuje ona.
Govoreći o veštačkoj inteligenciji, kaže da je razvoj ove tehnologije započeo 50-ih godina prošlog veka.
“I druge tehnologije su se razvile pa je došlo do ubrzanog razvoja i pre svega primene veštačke inteligencije. Sada se primenjuje i u poljoprivredi, i u medicini, i razvoju lekova, izazovima klimatskih promena. Svuda gde su veliki kompleksni podaci, gde ljudski mozak jednostavno ne može više to da obradi, da donese neki validan zaključak, veštačka inteligencija je tu da nam pomogne, makar da nam suzi pretpostavke i neke izlazne elemente iz toga što smo ubacili”, zaključuje ona.
