Izuzetno važno mesto u našoj ishrani zauzimaju belančevine (proteini), jer pored energetske imaju i druge važne uloge. Sami proteini čine osnovu svake naše ćelije i predstavljaju osnovni substrat za formiranje najrazličitijih fermenata neophodnih za funkcionisanje organizma.
Reč „protein“ nastala je od grčke reči „proteios“, što znači „primarni“. Oko 15-20% našeg tela čine proteini. Proteini su neophodni za proces varenja unete hrane, podstiču korisne materije da aktivno učestvuju u odbrambenom mehanizmu organizma, bitan su faktor u procesu daljih promena u tkivima, slaganje u ćelije i pretvaranje u energiju.
Belančevine predstavljaju primarni sastojak svakog hormona, od njih su izgrađena antitela koja naš organizam stvara za borbu protiv raznih bolesti, kao što su bakterije i virusi. Proteini imaju jako puno „posla“ u našem telu. Na primer, protein rodopsin u našim očima pomaže nam da vidimo svetlo. Takođe su bitni i u genetic, jer nam daju strukturu tela, pomažu regulaciji telesnih procesa i održavaju unutrašnje telesno okruženje na optimalnom nivou.
Kada govorimo o belančevinama, vrednije su belančevine iz namirnica životinjskog porekla od onih koje nalazimo u biljnim namirnicama. Kada nema belančevina u telu tada nastaju razni poremećaji. Proteine životinjskog porekla ćemo naći u jajima, mleku, mlečnim proizvodima, mesu, ribi, a proteine biljnog porekla ćemo naći u pasulju, sočivu, soji, grašku, krompiru… Trebamo napomenuti i gljive koje po klasifikaciji ne spadaju ni u životinjske ni u biljne proteine, ali su vredan izvor finih proteina.
Proteini životinjskog porekla se dopunjuju sa proteinima biljnog porekla. Za zdravlje je važno da svakodnevno unosimo istu količinu i životinjskih i biljnih belančevina.
Naravno, trebalo bi uzeti u obzir da prevelik unos proteina može biti opasan za organizam. Može doći do preopterećenja bubrega i jetre, jer njihova struktura može izazvati pogrešan imunološki odgovor. Idealan unos je 0,9 g proteina po 1 kg telesne težine.
Piše: Mirjana Đerić
