Ministarstvo odbrane Belorusije saopštilo je 30. juna da su vazduhoplovne snage te zemlje operacionalizovale novi bataljon sistema protivvazdušne odbrane velikog dometa S-400. „Od danas je značajno povećana efikasnost PVO za zaštitu vazdušnog prostora Belorusije: novi bataljon sistema S-400 Trijumf je preuzeo borbenu dužnost“, saopštilo je ministarstvo, nakon što je 2021. godine potvrđeno da su nove jedinice primile iz Rusije.
Načelnik Vazduhoplovstva i PVO Belorusije general-major Andrej Lukjanovič je povodom novog raspoređivanja prokomentarisao da je osoblje koje upravlja bataljonom prošlo obuku i usavršavanje na poligonu Kapustin Jar u Rusiji i pripremljeno za borbene zadatke po potrebi.
Dolazak nove serije S-400 u zemlju najavljen je 28. maja. Pre nego što je primila S-400, Belorusija se oslanjala na sedam bataljona sovjetskih sistema S-300PS kao jedina sredstva protivvazdušne odbrane na velikim visinama, a sada se očekuje da će ova starija sredstva ostati u funkciji kao dopuna novostečenim S-400.
Ratni izveštaji uključujući brojne ruske državne medije, ukazuju na to da je Belorusija možda već postavila neke S-400, ili komponente kao što su radari iz sistema, da podrži svoju mrežu. Smatra se da je najnoviji bataljon drugi koji je Belorusija dobila u ovoj deceniji, a beloruski i ruski S-400 su održali zajedničke vežbe u maju 2022.
S-400 je trenutno u proizvodnji u obimu koji je dovoljan da obezbedi više pukova godišnje, pri čemu se svaki puk sastoji od dva bataljona, a svaki bataljon se sastoji od osam lansirnih vozila. Pored beloruskih S-400, nastavili su da se isporučuju Ruskim Vazdušno-kosmičkim snagama i indijskim Vazduhoplovnim snagama, pri čemu ove poslednje dobijaju približno četiri bataljona godišnje.
Bataljon S-400 prodaje se na izvoznim tržištima za oko 500 miliona dolara, iako se navodi da je Belorusija dobila sredstva znatno jeftinija zbog svog položaja u Zajednici Rusije i Belorusije, po sličnim cenama kao što je rusko Ministarstvo odbrane kupilo sredstva.
Belorusija je nastavila da se u velikoj meri oslanja na hardver iz sovjetske ere zbog svog veoma malog budžeta za nove nabavke, što je povećalo rizik do kasnih 2010-ih da bi njene sposobnosti za vazdušno ratovanje mogle postati zastarele. Ovo je delimično rešeno isporukom teških borbenih aviona Su-30SM iz 2018. godine, iako u veoma malom broju, pri čemu je S-400 pružao opciju sa mnogo nižim operativnim troškovima omogućavajući nabavke u znatno većem obimu nego što bi to bio slučaj za borbenih aviona.
Sposobnosti tog sredstva protiv stelt aviona su posebno cenjene jer članice NATO-a nastavljaju da proširuju raspoređivanje lovaca F-35 u Istočnu Evropu, a Poljska bi trebalo da postavi F-35 do kraja decenije i želi da stekne sposobnost nuklearnog udara za ova sredstva kao deo sporazuma o podeli nuklearne energije sa Sjedinjenim Državama. S-400 su sposobni da gađaju stelt avione korišćenjem više radara koji rade u komplementarnim talasnim opsezima i sa različitih lokacija kako bi pružili mnogo detaljniju sliku bojnog polja od drugih sistema protivvazdušne odbrane.
