Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok poručila je danas da je proširenje Evropske unije „geopolitička neophodnost“, kako bi postala veća i sigurnija i upozorila da se ne može priuštiti da čitava generacija još jednom „sedi u čekaonici“, kao u zemljama Zapadnog Balkana.
Berbok je u saopštenju objavljenom na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Nemače povodom 20. godišnjice velikog proširenja naglasila da se ne sme propustiti prilika da, pridruživanjem novih članica, EU postane veća i jača, a samim tim i sigurnija.
Ona je navela da je proširenje za EU postalo „geopolitička neophodnost“ najmanje od početka rata Rusije i Ukrajine i ocenila da su „političke i geografske sive zone“ na Balkanu ili na istoku EU „veoma opasne“.
Smatra da EU ne može sebi da priušti takve sive zone, jer su one, kako tvrdi, poziv za ruskog predsednika Vladimira Putina na mešanje i destabilizaciju.
„Evropska unija se zalaže za slobodu, demokratiju i vladavinu prava. Kao i pre 20 godina, i danas milioni Evropljana ponovo vide priliku i obećanje da postanu građani EU. I ne možemo da priuštimo još jednom da čitavu generaciju nateramo da sedi u čekaonici EU, kao u zemljama Zapadnog Balkana. Ne smemo propustiti priliku da našu Uniju učinimo većom i jačom – a samim tim i sigurnijom. Naša Unija mira i slobode otvorena je za nove članove“, poručila je Berbok.
Kako je naglasila, da bi dalje pristupanje zemalja EU bilo uspešno, mora da se obezbedi da EU ostane sposobna da preduzme mere i interno i eksterno.
Dodaje da će u tom cilju članice nastaviti da razvijaju EU „sa svom dužnom odlučnošću“.
„Čak i ako imamo intenzivne debate o tome iznova i iznova – kao što se i očekuje u velikoj porodici. Ovde je posebno dragoceno bogato iskustvo članica EU koje su pristupile Uniji od 2004. godine, zemalja koje su uspešno savladale dug proces transformacije“, naglasila je ona.
Naglasila je i da se EU mora reformisati i pripremiti za nove članice.
„Po mom mišljenju, ovo uključuje smanjenje prostora za veto u Savetu. Moramo ostati sposobni da delujemo i u budućoj Uniji koja potencijalno broji preko 35 članica. Ovo uključuje češće donošenje odluka velikom većinom, za razliku od postizanja jednoglasnosti. Čak i ako to znači da Nemačka, kao i svaka druga država članica, takođe može biti nadglasana. Moramo se odlučno baviti proširenjem i reformama“, poručila je Berbok.
Pre 20 godina, 1. maja 2004, Evropskoj uniji je pristupilo 10 novih članica, što je najveće proširenje u istoriji EU.
U EU je tada ušlo oko 75 miliona ljudi u Češkoj, Estoniji, Mađarskoj, Letoniji, Litvaniji, Malti, Poljskoj, Sloveniji, Slovačkoj i na Kipru.
Kasnije su im se pridružile i Bugarska, Rumunija i Hrvatska.
