Inicijativa Evropske unije sa ciljem unapređivanja saradnje zemalja Zapadnog Balkana, Berlinski proces, započeta je 2014. godine. Međutim, od poslednjeg samita prošlo je dve godine, a posle sedam godina 5. jula samit se vraća tamo gde je proces počeo – u Berlin, doduše putem video-linka.
Berlinski proces podrazumeva seriju sastanaka najviših predstavnika država, predsednika, premijera, ministara, ali i civilnog društva u oblastima ekonomske saradnje, održivog rasta, bilateralnih odnosa i regionalnog pomirenja.
Uoči predstojećeg samita, nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je i inicijator Berlinskog procesa, obavila razgovore sa liderima zamalja Zapadnog Balkana, odnosno predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, premijerom Severne Makedonije Zoranom Zaevim i Albanije Edijem Ramom, kao i sa predsedavajućim Veća ministara Bosne i Hercegovine Zoranom Tegeltijom.
Portparol nemačke vlade Štefan Zajbert je naveo da je u središtu razgovora bila priprema samita, čiji će domaćin biti Nemačka.
O Berlinskom procesu govorio je i državni sekretar za Evropu u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova Mihael Rot. On je rekao da je to za Zapadni Balkan dodatno sredstvo koje olakšava i podstiče integraciju ovog regiona.
“Cij nam je ostvarivanje stvarnih, opipiljivih promena za narod. Ove godine to je ugovor o romingu čije će sprovođenje na Zapadnom Balkanu početi 1. jula. Ljudi će moći da pozivaju jedni druge bez prevelikih troškova”, rekao je Rot.
On je dodao da Regionalna kancelarija za omladinsku saradnju (RYCO) predstavlja još jedno vidljivo dostignuće u kontekstu Berlinskog procesa.
Najavljujući predstojeći samit, naveo je da će se 5. jula podstaći primena daljih koraka akcionog plana za zajedničko regionalno tržište, preneo je portal “Euractiv”.
To nam sugeriše da je Berlinski proces za Nemačku značajan, a stručnjaci ukazuju da mu je ta zemlja ostala posvećena i onda kada su domaćinstvo samita preuzimale i druge članice EU.
“Poslednji udarac”
S obzirom na činjenicu da aktuelnoj nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, glavnom pokretaču inicijative, ističe mandat ove jeseni, mnogi veruju da bi tokom ovog samita nemačka ofanziva mogla da se pojača.
“Može se očekivati da će nemačka kancelarka dati sve od sebe da ovaj samit bude snažan ‘poslednji udarac’ u pravcu podsticanja procesa integracije i pomirenja u regionu. Angela Merkel je dosta uložila u pokretanje i održavanje Berlinskog procesa, tako da je svakako namera ovog samita da pokaže jasne rezultate koji su ostvareni tokom godina, ali i da ih dodatno nadogradi”, objašnjava za Euronews Srbija Milena Lazarević, programska direktorka Centra za evropske politike.
Tanjug AP/Phil Noble
Ona dodaje da će predstojeći samit uključiti važne praktične teme za građane Srbije.
“Očekivanja od ovog samita su pre svega usmerena na dalje jačanje inicijativa regionalne saradnje i pomirenja, kao bitnih preduslova za proces integracije regiona Zapadnog Balkana u EU. Uključiće praktične i važne teme za naše građane, poput zaštite životne sredine i digitalizacije, ali su Nemačkoj podjednako važne i one bolnije teme za vlasti u regionu, poput pomirenja, slobodnih medija i vladavine prava”, kaže za Milena Lazarević.
Takođe, Lazarević ističe da Berlinski proces nije zamena za proces proširenja, kako se to često spekulisalo u medijima i stručnoj javnosti.
“To je dodatni mehanizam da se članice EU koje su posebno zainteresovane za naš region angažuju u podršci razvoju i približavanju regiona samoj Uniji”.
Lazarević navodi da se samit sada “vraća” u Berlin što pokazuje i jednu simboliku nemačke posvećenosti jačanju regiona Zapadnog Balkana i njegovom zbližavanju sa EU.
Šta je postignuto?
Kada su pitanju dosadašnji rezultati održanih samita tokom Berlinskog procesa, Lazarević navodi da oni zavise od očekivanja, te mogu biti i pozitivni i nedovoljni.
“Proces jeste izneo neke važne regionalne inicijative i pokrenuo nove regionalne institucije poput Regionalne kancelarije za mlade, ali će vreme pokazati koliko su one održive i da li su pokrenute samo da bi se zadovoljila forma ili iza njih stoji stvarna posvećenost lidera u regionu”, kaže programska direktorka Centra za evropske politike.
Napominje da je pozitivno to što je tokom godina i civilno društvo u regionu imalo veću ulogu u konsultacijama i definisanju preporuka, kako ka domaćim vlastima tako i ka državama i institucijama EU, obično na marginama samih samita.
Pixabay
Međutim, Milena Lazarević navodi da ovog puta organizacije civilnog društva neće imati priliku da direktno iznesu svoje preporuke liderima, definisane na Forumu civilnog društva. Nemačka vlada će organizovati posebne konsultacije “kako bi se čuo glas nevladinog sektora koji godinama stoji za jednog od najjačih podržalaca pristupanja naših zemalja Evropskoj uniji”.
Do sada je u okviru Berlinskog procesa održano pet samita, a poslednji je bio pre dve godine u Poznanju.
Osim toga, od početka inicijative održani su samiti u Berlinu 2014, Beču 2015, Parizu 2016, Trstu 2017, Londonu 2018. godine.
Foto: Tanjug AP/Markus Schreiber, Unsplash
Preuzeto: euronews.rs
