Brisel je prepun špijuna, ovo je javna je tajna u glavnom gradu Belgije i Evropske unije. Ništa neobično ako se zna da je Brisel sedište institucija EU i NATO te važna lokacija više od stotinu međunarodnih organizacija i oko 300 stranih diplomatskih predstavništava.
A koja je pozicija bolja za njuškanje, nego ako ste zaposleni u stranoj ambasadi i kad vam je u opisu radnog mesta druženje sa visokim zvaničnicima i traženje informacija, sve pod zaštitom diplomatskog imuniteta, piše portal Politiko i donosi priču o obaveštajnom podzemlju u bezbednosno slabo zaštićenoj Belgiji. S povratkom zlatnog doba geopolitičkih nadmetanja velikih sila ova tema ponovno privlači veliki interes.
U Briselu je oko 26.000 registrovanih diplomata, piše Politiko i isto toliko potencijalnih špijuna. Belgijske bezbednosne službe procenjuju da je između 10 i 20 posto zaposleniih u ambasadama zapravo špijuni.
Bezbednjaci će imati više ovlašćenja
Poslovi u akademskom svetu ili tink tankovima drugo je klasično mesto za nesmetan rad špijunski rad, piše Politiko, podsećajući na slučaj kad je Slobodan univerzitet u Briselu 2019. godine zatvorilo Konfučijev institut nakon što se ispostavilo da direktor špijunira za Peking. Belgijski mediji prošle godine objavili su vest da je Belgija izbacila iz zemlje kineskog studenta na doktorskim studijama jer je zapravo došao zbog špijunaže.
Još jedna dobra maska za špijunažu je i novinarstvo. Novinarima je posao da postavljaju pitanja, a radoznalost je ooželjna. Prema belgijskim bezbednosnim službama, jedan od pet kineskih novinara akreditovanih u Briselu je verovatno špijun. Prema tome, u Belgiji su najaktivniji upravo kineski špijuni. O tome se navodno već zbijaju šale.
“Kako ih prepoznati? To je poput gej radara. To je teško objasniti, ali kad jednom znaš, sve postane lakše”, objasnio je za portal jedan bivši evropski diplomat kako prepoznaje špijune.
Za hvatanje stranih špijuna u Belgiji zadužena je belgijska vlada. Ali zaoštravanjem geopolitičke situacije sve se više govori o tome da bi EU trebala da ima sopstvenu špijunsku organizaciju koja bi koordinisala 27 nacionalnih bezbednosnih službi. Nešto poput evropske CIA. Ali to je daleka mogućnost. Jedan belgijski zvaničnik rekao je da je tema suviše osetljiva i da nacionalne vlade nisu sklone da sarađuju na takav način. Zato u slučaju Brisela posao pada na leđa belgijske službe državne bezbednosti i vojnih obaveštajnih službi koje sarađuju sa kolegama iz 80 zemalja.
Uvek bili zavisni o SAD
Brisel je špijunski centar još od vremena hladnog rata, a sa prestankom blokovske podele špijunska aktivnost postala je još jača. Belgija se našla u pravom skandalu kad su 2003. godine prislušni uređaji otkriveni u zgradi Evropskog veća. A velika “bomba” bila je vest da je pre šest godina belgijska služba bezbednosti imala upola manje zaposlenih od prosečne evropske špijunske službe, uprkos celoj hordi stranaca u glavnom gradu.
“Evropljani nikad nisu bili dobri u obaveštajnom poslu”, rekao je jedan američki bivši agent Politiku. “Uvek su bili zavisni o SAD, ali sad se vidi promena mentaliteta. Svet je opasno mesto”, dodao je taj bivši agent.
To su shvatili i belgijski zvaničnici, posebno posle terorističkih napada 2015. i 2016. u Briselu i Parizu i povećali finansiranje bezbednosnih službi. Belgijska vlada sad kaže da joj je cilj da Brusel bude “neprijateljsko okruženje” za delovanje špijuna. U međuvremenu je izmenam azakona bezbednosnim službama dat veći manevarski prostor. Ministar pravosuđa Vinsent Van Kvikenborn izjavio je da će bezbednjaci imati više ovlašćenja kod ispitivanja, ali sve u skladu sa zakonom.
Na primer, biće moguće slanje krtice na zabranjene demonstracije. Do 2024. godine bezbednosne službe trebalo bi da povećaju broj zaposlenih na hiljadu ljudi. Bit će to, prema rečima vlade, istorijsko ulaganje u bezbednost zemlje. Međutim ne zna se koliko će njih da rade kao špijuni. Očekuje se i da će se proširiti i definicija špijuniranja koje samo po sebi u Belgiji nije zločin.
Sudski progon je određen samo u slučaju prenošenja informacija ključnih za nacionalne interese neprijateljskoj stranoj sili. Tako je bivši belgijski diplomata Osvald Gantoa bio pod istragom zbog curenja informacija ruskim tajnim službama. Međutim, osuđen je 2018. godine samo zbog protivzakonitog povezivanja sa ciljem zataškavanja.
Zatvaraju oči pred špijunažom
Bez obzira na nove mere, mnogi smatraju da to nije dovoljno. Pogotovo ne za utrkivanje sa silama poput Kine, koja za obaveštajne aktivnosti imaju de fakto neograničen budžet. “Budimo iskreni, neprijateljsko okruženje je ruski FSB u Moskvi, a ne Brisel s belgijskom službom bezbednosti”, komentarisao je Kenet Lasen sa Univerziteta u Antverpenu.
Čak i kad otkrije neprijateljsku aktivnost, Belgija ne daje informaciju na sva zvona, za razliku od nekih drugih zemalja. Često zatvara oči pred špijunažom iz prijateljskih zemalja jer njene službe zbog nedostatka finansija moraju da biraju prioritete.
“Radije bi da nas špijuniraju Amerikanci ili Nemci, nego Kinezi ili Rusi”, kaže jedan belgijski zvaničnik.
Obično zamole špijuna da napusti zemlju ili obaveste izvore informacija koji prestanu da komuniciraju sa špijunom. Ponekad objave ime špijuna, kao u slučaju Frejzera Kamerona koji je 2020. istraživan kao izvor informacija Kini, on je međutim negirao te optužbe
“Kad shvatimo da špijunaža nije naučna fantastika, nego opipljiv rizik, to je prvi korak da se od nje zaštitimo”, objasnio je Nikolas Firet Gevart, portparol portparol belgijskog Ministarstva inostranih vanjskih poslova.
