Napustio nas je čovek koji je imao krucijalnu ulogu za uspeh naše košarke.
Srbija i svet izgubili su jednog od najvećih velikana košarke! Bora Stanković je preminuo u 95. godini života u Beogradu.
Bora je ostavio neizbrisiv trag na srpsku i svetsku košarku, imao je dug, ali i buran život prožet velikim porodičnim nedaćama, ali i karijerom funkcionera kakvu su imali samo najveći ljudi našeg društva.
Zahvaljujući Stankoviću, koji je bio generalni sekretar FIBA od 1976. do 2002. godine, naša košarka dobila je jednog od najvećih aduta za razvoj ove igre i uspehe reprezentacije, a kruna je bila 2002. u Indijanapolisu, kada je naš tim osvojio svoje poslednje svetsko zlato, u poslednjoj godini njegove ere na čelu FIBA.
Upravo je Stanković bio i jedan od najzaslužnijih za to što je Drim tim počeo da učestvuje u FIBA takmičenjima, a odigrao je i ključnu ulogu u razvoju američke košarke.
Košarka i FIBA su u svojoj istoriji imale tri čoveka koji su najzaslužniji za košarku kakvu danas imamo a to su Džejms Nejsmit, tvorac ovog sporta, Vilijem Džons osnivač i prvi generalni sekretar FIBA i Bora Stanković – ove reči bivšeg predsednika FIBA Boba Elfinstona dovoljno govore o Bori Stankoviću.
Prvi pravi misionar košarke. Kad je god je bilo teško, kad je bila trzavica u košarci u drugim zemljama, Stanković je išao da rešava probleme.
Pomogao je čak i Amerikancima kada su imali bitku između amaterske sportske unije (AAU) i NCAA američke koledž košarke, jer tih godina NBA nije bila toliko jaka.
NCAA je ražila da ih FIBA prizna, iako je amaterska unija, koja je kontrolisala amaterski sport SAD, tražila da ona bude član i bunila se jer su najbolji košarkaši pripadali koledžima.
Stanković je otišao u Ameriku, prisustvovao sastancima, slušao i jednu i drugu stranu i na kraju je sukob izglađen. Na kraju je sav sport u SAD pripao koledžima i odlučeno je da samo kroz školovanje možete da se bavite sportom.
– Niko nije doprineo više globalnom razvoju košarke od mog prijatelja Bore Stankovića. Borina ideja je bila da dozvolimo NBA igračima da igraju na Olimpijskim igrama. Olimpijske igre u Barseloni bile su svojevrsna prekretnica. Bora je rekao “Možemo da napredujemo samo ako igramo sa najboljima” – rekao je jednom prilikom, nedavno preminuli, Dejvid Štern dugogodišnji generalni sekretar NBA.
I Bora je sam u svojoj knjizi opisao svoju ulogu za razvoj američke košarke i rešavanje sukoba.
– Uvek sam imao dobar odnos sa Amerikom i drago mi je što mi Amerikanci priznaju da sam uradio neke dobre stvari za košarku, čak i njihovu. Pored toga što smo ukinuli granice između NBA i FIBA, pamte me i kao čoveka koji je pomogao da se reši spor između njihovog saveza i velikih koledža – rekao je Stanković u svojoj knjizi Igra mog života.
Komunisti mu ubili oca, Tito ga nije voleo jer je bio privržen Draži
Bio je jedini funkcioner iz perioda bivše Jugoslavije koji se nije upoznao sa Titom, niti je išao na prijem kod njega i kada su bili najveći uspesi. On je u svom poslednjem intervjuu, koji je dao Telegrafu, objasnio i zašto je to bilo tako.
– Nisam bio pozvan, Tito je pojedinačno zvao, a ne saveze ili ekipe. Ja sam na leđima imao Dražu Mihailovića i ja sam bio pristalica Draže, to jest moj otac. On je streljan kao pristalica pokreta, ali je kasnije rehabilitovan. Ja sam bio sa njim, i mene su anatemisali, ali sam se izborio kroz školu, vrednim radom. Pa su me prihvatali kao normalnog, jer su im trebali vredni.
– Pasoš nisam dobijao jedno vreme. Morao sam da napustim Zvezdu zbog toga, jer sam u početku dobijao pasoš, a onda su pročačkali prošlost i onda su mi ukinuli, a Zvezda nije želela da se zauzima za mene.
– Onda odem u Partizan, misleći da ću dobiti, a oni neće da me prime, jer su im iz Zvezde telefonirali ko sam i šta sam. Onda idem u Železničar i napravim ozbiljan klub. Bila su to čudna vremena. Kasnije sam igrao u Partizanu i bio trener. Učestvovao sam u dve Zvezdine titule 1946. i 1947. godine – otkrio je Bora Stanković.
Da nije bilo njega, ne bi bilo ni titule u Atini 1995, ni čuvenog balkona
On je bio jedan od inicijatora da se igraju kvalifikacije za EP u Atini 1995. godine, kako bi se omogućilo da naša reprezentacija učestvuje. Jugoslavija je bila aktuelni prvak Evrope, ali zbog ratnog stanja i sankcija, mnogi su želeli da spreče naš tim da igra na velikoj sceni. Tada je na scenu stupio diplomatski talenat Bore Stankovića, koji je utabao stazu za dalje uspehe, dve titule na EP, jednu na SP i srebro na Olimpijskim igrama.
Otkrio je i da niko u FIBA nije očekivao da Hrvati siđu sa postolja, te da nisu kažnjeni i da je to bio ustupak njima, ali ih od tada prati proletstvo u košarci.
– FIBA nije imala pravilo za kažnjavanje. To je ustupak Hrvatima, niko nije predvideo da to može da se desi. To su toliko glupavo izveli, ali prokletstvo traje. Imaju dobre timove, ali ne mogu da urade ništa.
– Činjenica je da sam ja zadao ključni udarac Hrvatima. Bord FIBA odlučio da Jugoslavija (tada Srbija i Crna Gora) mora da nastupi, jer nije logično da prvak Evrope ne nastupa. Organizovali su kvalifikacije u Bugarskoj i Srbija je prošla jedva i sve je krenulo od tada. Osvojili smo EP 1995, 1997, Svetsko 1998, Srebro na OI 1996. godine – opisao nam je Bora Stanković.
Preuzeto: telegraf.rs
