I nauka je potvrdila da je ljudima bez obzira gde žive najprijatniji miris vanila. To znači da bi sklonosti prema određenim mirisima mogle imati evolucijske korene u našoj prošlosti.
S liste od deset jedinstvenih mirisa, ispitanici iz različitih kulturnih sredina svi su vanilu ocenili najprivlačnijom.
Istraživači sugerišu da može postojati evolucijska osnova za univerzalnu preferenciju arome.
‘Kulture širom sveta rangiraju različite mirise na sličan način, bez obzira odakle dolaze, ali preferencije mirisa imaju ličnu – iako ne kulturnu – komponentu’, kaže autor studije Artin Arshamian, neuronaučnik s Instituta Karolinska u Švedskoj.
Istraživački tim je želeo da utvrdi da li je percepcija mirisa ista u celom svetu ili su ljudi kulturološki naučili svoje preferencije mirisa. Za istraživanje su naučnici ispitali 225 pojedinaca iz deset različitih kulturnih grupa, uključujući gradske stanovnike, autohtone lovce-sakupljače i ljude iz tradicionalnih ruralnih poljoprivrednih i ribarskih zajednica.
Učenici istraživanja zamoljeni su da pomirišu bočice koje sadrže deset mirisa, predstavljenih slučajnim redosledom. Zatim im je rečeno da rangiraju svaku bočicu od najprijatnije do najmanje prijatne. Terenski naučnici preneli su zatim bočice s mirisima u izolovana područja kako bi tim mogao da dobije podatke od onih koji su bili malo ili nimalo prethodno izloženi mirisima Zapada.
Tim je utvrdio da je miris opisan kao najprijatniji bio vanilin, glavna komponenta ekstrakta vanile. Sledeći preferirani miris bio je etil butirat, voćni miris nalik na ananas.
Hemijski spoj linalool, cvetni i začinski miris, koji se nalazi u više od 200 biljaka uključujući lavandu, zauzeo je treće mesto.
Najmanje popularan miris bila je izovalerinska kiselina, jedinjenje prodornog, oštrog mirisa uobičajenog u siru, sojinom mleku i – znojnim nogama.
Analizirajući podatke, naučnici su otkrili da uticaj kulturne pozadine igra samo malu ulogu u preferiranju mirisa. Lične preferencije činile su oko 54 posto izbora ljudi. Među kulturama, sudeći po svemu, postoje sličnosti u pogledu mirisa koji se ljudima sviđaju ili ne.
Ove međukulturalne preferencije za određene mirise mogle bi da imaju korene u ljudskoj evoluciji, što bi zahtevalo dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo.
Preuzeto: alo.rs
Foto: Pixabay
