Ako je i bilo nekog ko je imao razumevanja za način na koji je Dragan Đilas masovno ubistvo u “Ribnikaru” koristio u politilčkoj borbi, od juče je o ovom političaru u kontekstu prošlogodišnjih tragedija nemoguće govoriti bez gađenja. Lider “građanske opozicije”, apsolutni šampion u gubljenju izbora, funkcioner koji je uspeh pokazao samo u kapitalizaciji svojih funkcija, oglasio se povodom otkrivanja noža u torbi jednog đaka ove škole i pokazao krajnju bezobzirnost prema žrtvama tragedije i apsolutnu bezosećajnost žureći da tragediju iskoristi za političlki obračun s neistomišljenicima.
Prenećemo integralno glavni deo njegovog oglašavanja kako bismo otklonili primedbe da tvrdnje pristrasno vadimo iz konteksta, a onda ćemo ih – sa daljine, okrećući ih štapom – komentarisati.
Evo šta je juče rekao Dragan Đilas, žureći da se zapljune i da opljune, bez potrebe da sačeka informaciju o tome kako se nož našao u đačkoj torbi:
– Policajac ispred škole neće sprečiti ovakvo ponašanje dece. Sprečiće ga promene u medijima, ukidanje rijalitija, ukidanje agresije koju šire političari SNS sa Aleksandrom Vučićem na čelu i njihovi tabloidi. Sprečiće ga promena odnosa prema nastavnicima kako dece, tako i roditelja. Sprečiće ga kažnjavanje onih koji vrše nasilje u školama kroz društveno koristan rad. Sprečiće ga potpuno resetovanje celokupnog društva, što nije moguće dok su inspiratori mržnje i nasilja na vlasti – navodi Đilas u pisanoj izjavi a prenose Šolakovi mediji.
Svaka rečenica, svaka reč, i svako slovo u ovoj izjavi pogrešni su, jer Dragan Đilas je pogrešan čovek koji pogrešno misli i pogrešno radi. Pođimo redom…
1. Nesporna je istina da školski policajci u znatnom broju slučajeva mogu da spreče nasilnike i da svojim prisustvom preventivno deluju na njih. Upravo je policajac na dežurstvu u “Ribnikaru” oduzeo nož dečaku.
2. Kad pominje medije, tabloide i ukidanje rijalitija, Dragan Đilas odrađuje posao za Dragana Šolaka i njegovu medijsku grupaciju. Cela prošlogodišnja kampanja “Srbija bez nasilja” vođena je kako bi se prekomponovala medijska scena u Srbiji i stvorilo povoljnije poslovno okruženje za Junajted grupu. I opoziciono nastrojeni analitičari, uostalom, slažu se da su se letošnji protesti i ugasili bez rezultata zbog takvih, za građane nebitnih zahteva. Istina je neporeciva: počinilac masovnog ubistva u školi vaspitavan je u okruženju u kojem ni tabolodi ni rijalitiji nisu imali nikakvog uticaja. Zato, kad o vezi masovnog ubistva u “Ribnikaru” i medija govori Đilas, on demonstrira licemerje i potpuno odsustvo empatije, jer tragediju koristi u cilju svog i Šolakovog bogaćenja.
3. Dragan Đilas nema ni jednu jedinu konkretnu ideju za promene nabolje u društvu. Njegova obraćanja biračima prepuna su fraza i opštih mesta. “Promena odnosa prema nastavnicima…”, isto je što i “treba rešiti problem Kosova i Metohije”. Naravno da treba, ali kako? O tome – ni reči!
Potrebno nam je “resetovanje društva”, izjavljuje ova licemerna zadušna baba. (“Ja sam za mir u svetu!”, reče učesnica izbora za mis.)
Koliko je uopšte vremena potrebno da se “resetuje društvo”: da se promeni vrednosni sistem, zamene navike i prioriteti, usvoje novi obrasci ponašanja?
Je li Đilas političar ili filozof zagledan u svoj pupak?
Kako se društvo resetuje? Kako se menja vrednosni sistem mladih u globalističkom svetu? Ukidanjem interneta i ograđivanjem žicom?
I ko se nudi za vođu moralnog preporoda? Dragan Đilas!
Dokazana je istina da je Đilas politički impotentan, jalov, nesposoban da ponudi smislen odgovor na bar jedan izazov s kojim se Srbija danas suočava. To je objašnjenje zašto su mu veće šanse za pobedu na izboru za mis nego na izborima.
