Vlakna su neprobavljivi ostaci ugljenohidrata, koji doprinose funkcionisanju probavnog sistema. Pod biljnim vlaknima se podrazumeva deo biljne ćelije koji ne podleže varenju. Najvažniji izvori biljnih vlakana u prirodi su žitarice, mahunarke, voće i povrće. Imaju veoma važnu ulogu za normalnu probavu, detaljno su poznati mehanizmi njihovog delovanja.
Mnogi nutricionisti tvrde da nam je dnevno potrebno 40-50 grama biljnih vlakana. Ona ne samo da olakšavaju kretanje hrane kroz creva, tzv. već doprinose zdravlju celog organizma.
Biljna vlakna pomažu da hrana bude svarena, razložena na sastojke i da prođe kroz creva da bi se eliminisala u obliku stolice. Mnogi ljudi danas imaju problema sa protokom hrane kroz organe za varenje. Mnogi imaju problema sa zatvorom. Stomačni problemi su, bar prema američkim statistikama, glavni povod da se ide kod lekara. Simptomi su razni: gorušica, mučnina, sindrom nadražljivih creva, gasovi, nadimanje, podrigivanje, zatvor itd. Zagovornici prirodne medicine veruju da 90% bolesti započinje u debelom crevu.
Postoje dve vrste biljnih vlakana. Jedna su rastvorljiva vlakna, koja uglavnom sadrže žitarice, posebno ovas i pirinač, kao i mahunarke. Druga su nerastvorljiva vlakna, koja se nalaze uglavnom u voću i zelenom porću. Za optimalno varenje, potrebna nam je mešavina obe ove vrste.
Piše: Vanja
