Verovanje da je paradajz otrovan potiče iz prošlosti kada su ljudi u Evropi, posebno u Engleskoj, imali određene predrasude prema novim namirnicama koje su tada stizale iz Amerike. Paradajz je jedna od tih namirnica koja je izazvala skepticizam i sumnju.
Tako je tokom 18. veka paradajz u Engleskoj smatran otrovnim i zloglasnim. Tada je dobio nadimak “otrovna jabuka”. Postojala je sumnja da je paradajz otrovan zbog činjenice da je biljka pripadala istoj porodici kao i smrtonosni biljni otrovi, poput biljke poznate kao Belladonna (lepotica), koja sadrži otrovnu supstancu atropin. Ovo je dovelo do straha da bi paradajz mogao biti opasan po zdravlje.
Aristokrate kojima je paradajz bio dostupan često su se razboljevale i umirale nedugo posle konzumiranja paradajza. A on je u to vreme bio serviran na tanjirima napravljenim od olova, što je moglo dovesti do reakcije između kiselih paradajza i olova, uzrokujući trovanje. Ovo je dodatno podstaklo predrasude prema konzumiranju paradajza.
Međutim, tokom vremena, paradajz je postao popularna namirnica širom sveta, a ljudi su shvatili da je zapravo veoma hranljiv i ukusan. Moderna nauka je takođe potvrdila da je paradajz bezbedan za konzumaciju i da je bogat raznim vitaminima i antioksidansima korisnim za zdravlje.
A za njegovu popularnost mnogo je učinila i pica koja je tokom 19. veka postala izuzetno popularna u Italiji.
