Sedam meseci nakon što su ukrajinske oružane snage započele upad u rusku Kursku oblast i zauzele deo njene teritorije, odlučna ofanziva ruske armije da protera trupe iz Kijeva ušla je u završnu fazu.
Razvoj ofanzive
Od septembra prošle godine, mesec dana nakon što početka ofanzive, upad ukrajinskih snaga ušao je u produženu pozicionu fazu posle dejstava ruskih vojnika koji su uspeli da obuzdaju ofanzivu.
Ukrajinska armija je prešla u defanzivu, postepeno gubeći naselja koja je zauzela u Kurskoj oblasti, dok je povremeno pokušavala da proširi svoju zonu kontrole.
Isto tako, kijevske trupe nisu uspele da zaustave napredovanje ruskih trupa u Donbasu, iako su to nameravale da učine svojom invazijom, kako bi okupirana teritorija u Kursku mogla da posluži kao karta u potencijalnim pregovorima sa Moskvom.
Do januara 2025. borbe oko Sudže su se pojačale. Ukrajinske snage pokušale su da ojačaju pozicije, ali su ruske trupe usvojile snažnu strategiju koja je ranije viđena u Donbasu: opkoljavanje ukrajinske vojske sa tri strane, prekidanje logističkih ruta i dovođenja do njenog kolapsa kroz iscrpljivanje.
Prekretnica je nastupila sredinom februara, kada su ruske trupe oslobodile Sverdlikovo i prešle reku Loknja, dobivši pristup glavnom putu snabdevanja ukrajinskih trupa od Sumija do Kurska. Posle toga, njihova situacija se vidno pogoršala: izveštaji iz Kijeva ukazivali su na značajnu nadmoć ruske armije.
Oslobađanje Sudže
Aktivna faza operacije počela je 7. marta. Ruske trupe su napale linije snabdevanja svojih protivnika i ključne granične prelaze, istovremeno izvodeći višesmerne napade.
Smelim potezom Moskva je čak izvršila upad u ukrajinsku provinciju Sumi kako bi dodatno osakatila neprijateljsku logistiku i povećala pritisak na svoje jedinice koje su još u Kurskoj guberniji.
Za razliku od dugotrajnih bitaka u Donbasu, koje su se fokusirale na iscrpljivanje i postepeno napredovanje, Operacija Sudža je davala prednost brzini, iznenađenju i sistematskom uništavanju ukrajinskih mreža snabdevanja.
Ovaj pristup kulminirao je u sada već čuvenoj Operaciji Gasovod ili Operaciji Tok, u kojoj je više od 800 vojnika iz raznih jedinica ruske armije provelo nekoliko dana u praznom gasovodu koji je nekada dopremao gas iz Rusije u Evropu preko Ukrajine, nakon čega su iznenadili neprijatelja napadom s leđa. Nakon toga ruske snage su povratile kontrolu nad ključnim industrijskim oblastima severno i istočno od Sudže, oslobodivši brojna naselja.
Ukrajinske trupe pokušale su da se povuku prema Sudži u nadi da će stabilizovati odbrambene linije i produžiti bitku, ali je do 10. marta njihov kolaps bio očigledan. Jedinice su počele haotično da se udaljavaju, neki su bežali ka granici i ostavljali opremu iza sebe. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je u četvrtak da je Sudža potpuno oslobođena.
Šta sad?
Ruski predsednik Vladimir Putin održao je u sredu sastanak sa vojnim komandantima na jednom od kontrolnih punktova Kurska.
– Naš zadatak je da u najkraćem mogućem roku pobedimo neprijatelja koji se ukopao u Kurskoj guberniji – izjavio je ruski lider, predloživši i da se razmotri stvaranje granične bezbednosne zone u tom regionu.
– Naravno, moramo da razmišljamo o budućnosti i da napravimo zonu bezbednosti duž državne granice – dodao je on.
Takođe je upozorio da će Rusija ukrajinske vojnike zarobljene u toj oblasti tretirati kao teroriste.
– Sve osobe prisutne u Kurskoj oblasti, koje ovde čine zločine nad civilnim stanovništvom, koje se suprotstavljaju našim oružanim snagama, agencijama za sprovođenje zakona i specijalnim službama, jesu teroristi – nastavio je on.
Sa svoje strane načelnik Generalštaba Oružanih snaga i prvi zamenik ministra odbrane Rusije Valerij Gerasimov rekao je da je do sada oslobođeno 86 procenata teritorije Kurske oblasti koju su Oružane snage Ukrajine zauzele prilikom upada prošlog avgusta.
Ukrajina je tamo izgubila više od 67.000 pripadnika vojske i najmanje 7.000 komada opreme, uključujući 391 tenk, 2.780 borbenih oklopnih vozila, više od 1.000 artiljerijskih oruđa i minobacača i brojnu drugu opremu.
Kremlj je u četvrtak saopštio da je pojavljivanje predsednika na komandnom mestu u vojnoj odeći “znak odlučnosti” da se pokrajina oslobodi od ukrajinskih okupatora.
Zašto se formira bezbednosna zona?
Cilj je da se Kursk zaštiti od ukrajinskih artiljerijskih udara dugog dometa, rekao je za Sputnjik Dejvid Pajn, naučnik Radne grupe EMP i bivši oficir američkog Ministarstva odbrane.
Sa njim se slaže Erl Rasmusen, penzionisani potpukovnik američke vojske, koji napominje da bi zonu trebalo proširiti na ukrajinske regione preko granice, uključujući Sumi, kako bi se osigurala bezbednost Kurske oblasti.
Grad Sudža nalazi se oko 10 kilometara od rusko-ukrajinske granice.
Osim Sumija koji kontroliše Kijev, ukrajinska područja preko granice uključuju gradove kao što su Konotop, Belopolje i Ahtirka.
Koje oružje ukrajinske snage koriste za napad na ruske oblasti?
Među oružjem koje se koristi za napade na pogranične teritorije Rusije su samohodni topovi koje je isporučio Zapad:
– cezar;
– PzH 2000;
– krab;
– M777, koji svi imaju domet do 35 kilometara.
– visokopokretni artiljerijski raketni sistem američke proizvodnje HIMARS (domet: do 80 kilometara);
– višecevni raketni sistem češke proizvodnje ili MLRS, RM-70 Vampir (domet: više 20 kilometara;
– MLRS BM-21 Grad iz sovjetske ere (do 30 kilometara);
– MLRS BM-27 Uragan iz sovjetske ere (35 kilometara).
Šta to znači?
Sa taktičke i operativne tačke gledišta, linija Kurskog fronta treba da bude pomerena do 100 kilometara od rusko-ukrajinske granice u oblasti Kurska. Stvaranje bezbednosne zone od 100 kilometara podrazumeva da ruska vojska preuzme kontrolu nad Sumijem, Konotopo, Belopoljem i Ahtirkom.
