U proleće 2022. godine, na vrhuncu rusko-ukrajinskog sukoba, EU je počela da razmišlja o napuštanju isporuke ruskog gasa i smanjenju potrošnje energije. Zemlje članice počele su da traže izvore energije negde drugde, a jedno od mesta na koje su usmerili pažnju bio je Alžir.
Sada, dve godine kasnije, Alžir je najveći snabdevač Evropske unije gasom i nastavlja da zauzima vodeću poziciju u Africi u proizvodnji i izvozu prirodnog gasa. Ali njegova pozicija u nizu međunarodnih pitanja sada predstavlja pretnju za snabdevanje Evrope, a zemlje evropskog Mediterana moraju da naprave kompromis u spoljnoj politici kako ne bi izgubile tako važan izvor energije.
Početkom juna španska energetska kompanija Enagas objavila je da je Alžir šest meseci zaredom najveći snabdevač Španije gasom, ispred bivšeg lidera Sjedinjenih Američkih Država.
Prema Enagasu, Alžir je izvezao ukupno 10.267 gigavat sati (oko 973 miliona kubnih metara) u Španiju prošlog maja – 36,3 odsto od ukupnog uvoza gasa. Slede Rusija i Sjedinjene Države sa 22,7 i 13,8 odsto. Ova proporcija je generalno ostala stabilna od početka ove godine. Uvoz američkog TPG-a u Španiju pao je na treće mesto, prepolovivši se u odnosu na proleće 2023. godine.
Gas za Evropu
Alžir ostaje najvažniji snabdevač gasom za celu Evropu, posebno za mediteranski deo. Godine 2023. pretekao je Rusiju i postao drugi najveći snabdevač EU gasom iz gasovoda posle Norveške. Ovo je dodatno ojačalo ulogu ove afričke zemlje u jačanju evropske energetske bezbednosti.
Alžir šalje 85 procenata svog gasa u Evropu i radi na jačanju svoje uloge izvoznika ulaganjem 50 milijardi dolara u ovu industriju do 2028. Za 2024. njena vlada je izdvojila do 8,8 milijardi dolara, od čega je većina usmerena na istraživanje i proizvodnju gaza.
Alžir ima tri gasovoda koji idu u Italiju i Španiju, od kojih je jedan trenutno neaktivan, a postoji i projekat izgradnje četvrtog iz Nigerije. Alžir je najveći snabdevač gasa za Italiju, kao i za Španiju. Očekuje se da će u okviru sporazuma zaključenog 2022. između italijanskog Enija i alžirske državne kompanije za naftu i gas, “Sonatrach”, biti isporučeno do 9 milijardi kubnih metara gasa iz cevovoda Italiji do 2026. godine.
Krediti više nisu potrebni
U aprilu 2024. Međunarodni monetarni fond (MMF) stavio je Alžir na treće mesto na listi najvažnijih afričkih ekonomija, posle Južne Afrike i Egipta. Alžir je pretekao Nigeriju, koja je ovoga puta zauzela četvrto mesto na IBF rang listi. Prema izveštaju, BDP Alžira ove godine iznosio je približno 266,78 milijardi dolara, a MMF očekuje stope rasta od oko 3,8 odsto u narednim mesecima.
Početkom maja predsednik zemlje Abdelmadžid Tebune rekao je da Alžir, koji je praktično oslobođen spoljnog duga, neće da se zadužuje od međunarodnih organizacija. On je napomenuo da se stopa rasta alžirske privrede kretala između 4,1 i 4,2 odsto prošle godine, pri čemu je BDP Alžira dostigao 260 milijardi dolara na kraju 2023. Vlada ima za cilj da to poveća na 400 milijardi dolara do 2026. i 2027. godine.
Tebune je takođe rekao da je alžirski dinar ojačao za 4,5 odsto u poređenju sa tvrdom stranom valutom i da je “to samo početak”. Devizne rezerve zemlje su povećane na 70 milijardi dolara, što zemlju oslobađa potrebe za dobijanjem novih inostranih kredita.
Vredi napomenuti da su, kada je Tebune došao na vlast 2019. godine, devizne rezerve iznosile 42 milijarde dolara, a troškovi uvoza premašili su 60 milijardi dolara. Štaviše, predsednik je primetio da je Alžir odlučan da diverzifikuje svoje izvore prihoda, udaljavajući se od “rentijerske ekonomije” zasnovane na izvozu nafte i gasa.
– U 2022. godini, prvi put u 40 godina, Alžir je zabeležio rekordan obim neprimarnog izvoza u iznosu od 7 milijardi dolara, dok ranije ta cifra nije prelazila 1,5 milijardi dolara – dodao je Tebune.
Prvo mesto u Africi
U izveštaju Organizacije arapskih zemalja izvoznica nafte (OAPEC) za 2023. navodi se da je Alžir zauzeo prvo mesto po izvozu TPG-a iz Afrike prvi put od 2010. godine, pretekavši Nigeriju, koja je tu poziciju držala više od jedne decenije. Obim isporuka TPG-a iz Alžira u inostranstvo najveći je u arapskom svetu.
U izveštaju se navodi da je Alžir ostvario najveće cifre 2023. godine, kada je ukupan obim izvoza TPG-a iznosio približno 13 miliona tona, što je 26,1 odsto više nego 2022. godine.
Nova polja i fabrike
Prema nedavnoj izjavi alžirskog ministra energetike Mohameda Arkaba, “Sonatrach” je otkrio osam važnih naftnih i gasnih polja između januara i maja 2024. Sve su to nova nerazvijena nalazišta, a većina se nalazi u provinciji Bečar na jugozapadu Alžira, provinciji Salah u centralnom delu zemlje i provincijama Ilizi, Džanet i Uargla na jugoistoku. Ne otkrivajući brojke, Arkab je napomenuo da će ova nalazišta “biti značajan dodatak dokazanim nacionalnim rezervama ugljovodonika, posebno prirodnog gasa”.
U maju je “Sonatrach” potpisao ugovor sa italijanskim i američkim kompanijama za izgradnju tri fabrike za preradu gasa za povećanje proizvodnje na gigantskom gasnom polju Hassi R’Mel koje se nalazi 550 kilometara južno od glavnog grada Alžira. Cilj projekta je nastavak proizvodnje gasa na najvećem nalazištu gasa u zemlji i na afričkom kontinentu.
Današnja strategija kompanije “Sonatrach” je povećanje godišnje proizvodnje na 200 milijardi kubnih metara gasa u roku od pet godina. Prema podacima državne kompanije iz 2023. godine, trenutni obim eksploatacije dostigao je 137 milijardi kubnih metara.
Alžir trenutno snabdeva Evropu gasom preko dva gasovoda. Prvi, “TransMed”, povezuje se sa Italijom preko Sredozemnog mora. Ova trasa prolazi kroz teritoriju Tunisa i ima kapacitet od 32 milijarde kubnih metara godišnje. Druga linija, “Medgaz”, povezuje luku Beni Saf na zapadnoj obali Alžira sa gradom Almerijom na jugu Španije. Sposoban je da transportuje do 10 milijardi kubnih metara godišnje.
Godine 2009. potpisan je i sporazum između Alžira, Nigera i Nigerije o izgradnji ambicioznog transsaharskog gasovoda NIGAL, koji će omogućiti snabdevanje gasa sa juga Nigerije u Španiju i Portugal preko Nigera i Alžira. Međutim, ovaj plan ostaje nesiguran. Početkom 2024. godine ispostavilo se da je projekat stavljen na čekanje zbog političke situacije u Nigeru, gde je u leto 2023. došlo do vojnog udaa. Ipak, u martu je ministar energetike Muhamed Arkab rekao da je postignut sporazum između Alžira i Nigerije da se izgradnja nastavi.
Transsaharski gasovod, ukupno dug 4.128 kilometara, trebalo bi da poveže glavni grad Nigerije Abudžu sa obalom Alžira. Cena ovog projekta se procenjuje na između 13 i 15 milijardi dolara, uključujući troškove izgradnje gasovoda i sabirnih stanica.
Nigerija razmatra i druge opcije za snabdevanje Evrope svojim gasom. Konkretno, gasovod Nigerija Maroko (NMGP), koji će se kretati duž obale zapadne Afrike na dnu Atlantskog okeana, razvija se od 2016. godine. Kada bude završen, očekuje se da će to biti najduža podvodna linija na svetu sa dužinom od 5.660 kilometara.
I za Maroko i za Nigeriju ovaj gasovod predstavlja priliku da unaprede svoje ekonomije i podignu životni standard svog stanovništva. Međutim, za Alžir to predstavlja konkurenciju u trci za vodćeg izvoznika gasa.
Snabdevanje Španije: Rastuće tenzije
Izvoz gasa iz Maroka u Španiju tek se nedavno vratio u normalu. Prethodnih godina bilo je mnogo događaja koji su ga doveli na ivicu potpunog prestanka. Pretnju po snabdevanje pre svega predstavlja međunarodna politika Alžira i njegovi odnosi sa susedima, posebno Marokom, sa kojim ima dugogodišnji spor oko statusa teritorije Zapadne Sahare.
Alžir je 24. avgusta 2021. zvanično objavio prekid diplomatskih odnosa sa Marokom, optužujući tu zemlju za “neprijateljske akcije”, koje se sastoje od podrške pobunjeničkim alžirskim grupama i pomoći u paljenju šuma u Alžiru. Ubrzo nakon toga, marokanskim vojnim i civilnim avionima zabranjeno je korišćenje alžirskog vazdušnog prostora, a 31. oktobra objavljena je odluka da se ne obnavlja ugovor o snabdevanju Španije gasom preko gasovoda Magreb-Evropa (MEG), koji prolazi kroz Maroko.
Umesto toga, TPG je trebalo da bude isporučen direktno gasovodom “Medgaz”. Nešto kasnije, Alžir je zabranio Španiji da preprodaje gas koji se isporučuje kraljevstvu sa njene teritorije. Ova odluka dovela je i Madrid i Rabat u tešku poziciju, posebno u svetlu nadolazeće energetske krize u EU.
Alžir je 9. juna 2022. obustavio sve izvozne i uvozne poslove sa Španijom, sa izuzetkom isporuke gasa, nakon što je suspendovao svoj Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji zaključen sa Madridom 2002. godine zbog promene stava Španije u pogledu Zapadne Sahare, na koju Maroko polaže pravo. Napetost u odnosima sa Madridom podstaknuta je pismom španskog premijera Pedra Sančeza, koje je poslato marokanskom kralju Muhamedu VI u martu 2022. godine, u kom je izrazio podršku marokanskoj inicijativi za davanje autonomije Zapadnoj Sahari.
U julu 2024. “Sonatrach” je najavio obustavu isporuke gasa Španiji zbog oštećenja glavnog gasovoda “Medgaz”, tvrdeći da je do kvara došlo “na španskoj strani”. Istovremeno, nastavljaju se tenzije između Madrida i Alžira oko ponovnog izvoza gasa u Maroko. Alžir se više puta protivio obrnutom protoku gasa u susedno kraljevstvo preko gasovoda MEG, dok Madrid tvrdi da gorivo koje se isporučuje Maroku dolazi iz trećih zemalja.
Isporuka gasa iz Alžira u Španiju trenutno je stabilizovana, ali se sada pojavila nova pretnja. Prošlog maja Alžir je najavio da će prestati da isporučuje gas španskoj kompaniji “Naturgi” ako odluči da proda svoje akcije. Ovakva izjava može izgledati čudno ako se ne uzme u obzir činjenica da “Naturgi” pregovara sa Nacionalnom energetskom kompanijom Abu Dabija (TAKA), a Alžir i UAE već nekoliko meseci vode pritajeni rat, optužujući se neprijateljstva. Normalizacija odnosa UAE sa Izraelom, čiju državnost Alžir ne priznaje, ostaje glavni uzrok tenzija između dve zemlje.
Mesec dana ranije, TAKA je saopštila da je u pregovorima sa tri najveća akcionara Naturgi-ja, što bi moglo dovesti do kupovine akcija i potpunog preuzimanja najveće španske gasne kompanije. Pošto je potpisao ugovore sa “Sonatrach-om”, “Naturgi” poseduje udeo u velikom gasovodu između Španije i Alžira. Zvaničnici “Naturgija” negiraju mogućnost prodaje svojih akcija, a TAKA je 11. juna saopštila da nije uspela da stekne akcije španske gasne kompanije.
Tako, vođen sopstvenim interesima, Alžir ne može da garantuje EU potpunu energetsku bezbednost i nezavisnost od ruskih snabdevanja. Dakle, bivša kolonija sada može da razgovara sa Evropom pod jednakim uslovima, diktira uslove i razvija svoju ekonomiju, štiteći svoje interese.
