Blitva (lat. Beta vulgaris var. cicla) dvogodišnja je biljka iz familije loboda (Amaranthaceae) koja se koristi kao povrće. U ishrani ljudi koriste se listovi blitve.
Blitva potiče sa Mediterana, gde se i danas koristi u ishrani. Najbolje uspeva na plodnim i vlažnim zemljištima, koja su bogata organskim materijama. Blitva nema velike zahteve za toplotom i svetlošću. Može se gajiti direktno iz semena ili rasadom. Seje se sukcesivno od februara do jula, na dubini 2—4 cm sa 10—20 g semena na 10 m. Gaji se na rastojanju između redova 20—35 cm i u redu 5—30 cm. Često se mora proređivati kada je u fazi 1—2 lista. U toku vegetacije zaliva se 2—4 puta i tada su listovi sočniji i, po potrebi plitko okopava. U prvoj godini blitva razvija dubok i razgranat koren, koji je u gornjem delu zadebljan, skraćenu stabljiku i rozetu lišća. U drugoj godini razvija razgranatu cvetnu stabljiku koja naraste do 2 metra visine.
Ovo zelenolisnato povrće koje se gaji širom Mediterana sadrži veoma malo kalorija i masti, a dosta biljnih vlakana, pa je odlična za ishranu koja ima za cilj kontrolu holesterola i telesne težine. Ali, povrh toga, ona sadrži brojne fitonutrijente koji deluju preventivno protiv raznih bolesti.
Blitva jedan od odličnih biljnih izvora vitamina K. U 100 grama daje 7 puta veću količinu nego što je preporučeni dnevni unos. Vitamin K igra ulogu u održavanju zdravlja kostiju. Dovoljni nivoi vitamina K u ishrani pomažu da se zaštiti mozak od oštećenja neurona, pa se zato preporučuje u ishrani obolelih od Alchajmerove bolesti.
Listovi blitve su odličan izvor antioksidanasa i vitamina C (na 100 g obezbeđuje 33% preporučene dnevne količine). Blitva je bogata i kompleksom vitamina B, kao što su folati, nijacin, vitamin B6, tiamin i panotenska kiseline. Bogata je i vitamimom A i njegovim prekursorima, antiokdsidantima kao što su beta-karotin, lutein i zeaksantin.
Bogat je mineralima kao što su bakar, kalcijum, natrijum, kalijum, gvožđe, mangan, koji igraju značajnu ulogu u kontroli krcnog pritiska, formiranju antioksidantnog enzime superoksid-dismutaze, kao i za formiranje crvenih krvnih zrnaca i ćelijsku oksidaciju.
Interesantno je da je blitva i izvor omega-masnih kiselina.
Smatra se da redobno konzumiranje blitve pomaže prevenciji osteoporoze, anemije usled manjka gvožđa, nedostatka vitamina A, kao i u prevenciji kardiovaskularnih bolesti i raka debelog creva.
Piše: Vanja
