„Životni standard“ ne podrazumeva obavezno sreću i kvalitet života. Da li će trka za „standardom“ uskoro iseći granu na kojoj sedimo ili ćemo uspeti da povratimo zdrav razum i promenimo navike?(Piše: Dragan Andrić, sociolog)
Postoji jedna stvar koja bi mogla revolucionarno da promeni život na zemlji, a koja na prvi pogled ne deluje tako značajno. Kada pogledate šta je jedna od osnovnih vrednosti i paradigmi koje vladaju svetom, uvideli biste da je to težnja ka povećanju životnog standarda. Gotovo sva društva i vlade u svetu su ovo postavile kao glavni cilj. Ali šta bi se desilo kada bi ovaj opšteproklamovani društveni cilj bio zamenjem pojmom „kvalitet života“? Iako na prvi pogled ne izgleda kao neka radikalna promena niti kao promena koja može da ima previše duboke i sveobuhvatne posledice, kada se dublje ispitaju njene posledice po način života, onda se može bolje razumeti njen značaj. U čemu je, dakle, razlika između standarda života i kvaliteta života?
Materijalno je samo jedna strana
Pod životnim standardom se podrazumeva pre svega gomilanje materijalnih sredstava. Tu trku za sumanutim ekonomskim prestižom mnogi već nazivaju „tiranijom BDP-a (bruto društvenog proizvoda)”, a to je samo jedna dimenzija života, koja uzima u obzir količinu dobara i usluga. Ta opsednutost ekonomskim razvojem i profitom (materijalnim stvarima, hranom i novcem između ostalog), dovela je i do teške ekološke situacije na Zemlji. U tom smislu treba da se shvati i poruka, odnosno upozorenje koje je ovih dana potpisalo 15.364 naučnika iz 184 zemlje, o ezigstencijalnoj pretnji čovečanstvu od preterane potrošnje zemljinih resursa i nanošenja štete Zemlji. To je drugo upozorenje nakon prvog koje je objavljeno 1992. godine i naučnici smatraju da je situacija mnogo gora sada nego 1992. Pismo je objavljeno u časopisu „Biosajens“.
Kada se za nekoga kaže da ima dobar „standard“ misli se na to da pre svega ima mnogo novca, a novcem danas sve može da se kupi. Da li baš sve? Tu onda dolazimo do malo dubljih pitanja.
Koliko su srećni pojedinci
Lično blagostanje je za razliku od merenja BDP-a svake zemlje sveobuhvatnije merenje nečijeg blagostanja, pri čemu se uzima u obzir veći broj ekonomskih i neekonomskih kriterijuma. Još uvek nema jasno definisanih kriterijuma za određivanje kvaliteta života niti je neko napravio sveobuhvatno istraživanje u tom pravcu, iako postoje razni pokušaji. Jedan od takvih pokušaja je i istraživanje o sreći pojedinaca u svakoj zemlji. Prema najnovijem izveštaju o sreći nacija koju sprovodi „Mreža za rešenja održivog razvoja“ u okviru Ujedinjenih nacija, najsrećnija nacija na svetu je Norveška. Zatim sledi Danska, a potom redom: Island, Švajcarska, Finska, Holandija, Kanada , Novi Zeland, Australija i Švedska. Srbija je prema ovoj listi na 73. mestu, Hrvatska na 77, Kosovo 78, BIH 90, Makedonija 92, Slovenija na 62, Rumunija 47, Slovačka 40, Češka 23, Bugarska 105, a Mađarska 75.
Na ovoj listi je visoko kotirana i relativno siromašna Kostarika, i to na 12. mestu, ispred Austrije, SAD i Nemačke, a takođe su visoko na listi i Brazil, Meksiko, Gvatemala, Panama, Kolumbija. Kada se dublje istražio taj fenomen, shvaćeno je da ljude čine srećnim socijalne veze i aktivnosti i da je to važnije i od samog novca. Ima 6 kriterijuma, koji su korišćeni prilikom ovog istraživanja :
*BDP po glavi stanovnika (nezaobilazan i u ovom slučaju!),
*društvena podrška (imati nekoga na koga možeš da se osloniš u slučaju teških vremena),
*očekivane godine zdravog života,
*sloboda da se prave životni izbori,
*velikodušnost (mereno brojem donacija),
*percepcija korupcije
Blagostanje i emocionalno zdravlje
U nekim istraživanjima se otišlo još i korak dalje i mereni su i određeni psihološki i emotivni pokazatelji koji još više otkrivaju suštinu nečijeg kvaliteta života i sreće. Tako je u SAD čuvena istraživačka agencija Galup obavila istraživanje na uzorku od 353 000 ispitanika u svim državama (2011. godine), gde je korišćeno ispitivanje 6 ključnih oblasti nečijeg ličnog blagostanja (Havaji su imali najviši skor):
Procenjivanje sopstvenog života, kakav je sada i kakav bi mogao da bude za pet godina
Emocionalno zdravlje, uzimajući u obzir koliko se ljudi smeju ili ne, osećaju srećnim i angažovanim, u kojoj meri se prema njima ponašaju sa poštovanjem ili se izražava briga, stres, ljutnja ili depresija.
Radno okruženje i zadovoljstvo poslom, uključujući i to da li su u mogućnosti da koriste svoje najbolje sposobnosti svakog dana u najvećoj mogućoj meri
Fizičko zdravlje, gojaznost i drugi zdravstveni problemi ili dnevni problemi poput glavobolje ili prehlada
Zdravstvene navike, uključujući ishranu, vežbanje i pušenje
Pristup zdravoj hrani, čistoj vodi, zdravom mestu za vežbanje, zdravo okruženje i efikasnost zdravstvenog sistema
Posao služi čoveku, a ne obrnuto
Sledeći put kada političari budu govorili o tome kako je povećan BDP ili kako treba da se obezbede novi poslovi i investicije, setite se ovih istraživanja i nemojte da zaboravite šta je pravi cilj svakog društva, pa se i sami zapitajte da li radite posao koji volite, da li imate dovoljno slobodnog vremena, da li ste zdravi i da li živite u zdravom okruženju, da li se družite i šetate u prirodi svakodnevno, da li pevate i igrate i šta činite za svoju dušu.
Prema tome, zadatak države (i društva) jeste da obezbedi najviši „kvalitet života“ i sreću građana, a kvalitet života podrazumeva ostvarivanje najvažnijih ljudskih potreba – duhovnih, fizičkih i socijalnih:
Duhovne potrebe – zalaganjem za duhovno obrazovanje i društvo, koje će biti bazirano na razvijanju duhovnosti, morala, nenasilne komunikacije
Potrebe za ljubavlju – propagiranjem ljubavi kao smisla života i najvažnije vrednosti, nasuprot takmičenju koje danas dominira svetom
Potrebe za energijom i fizičkim opstankom – obezbeđenje nužne egzistencije za sve, razvijanjem zdravih životnih navika na holističkim principima
Potrebe za igrom – povećavanje slobodnog vremena i stvaranje boljih uslova za uživanje u umetnostima, pevanju, plesu i slično.
Preuzeto: Zdravahrana.com
