Bogojavljenje se, u hrišćanskom svetu, obeležava uvek na isti datum, 19. januara i predstavlja nepokretni praznik. Prema hrišćanskoj tradiciji, sa 30 godina, Isus Hristos došao je na reku Jordan, kako bi se krstio. Tamo ga je dočekao Sveti Jovan, koji je, znajući da je pred njim mesija, rekao: „Ti treba mene da krstiš, a ti dolaziš meni da ja tebe krstim“, na šta mu je Isus odgovorio: „Ostavi sad to, jer nam treba ispuniti svaku pravdu“.
Tada je Božiji sin ušao u Jordan, nad njim se otvorilo nebo, Duh Sveti sišao je na Isusa u vidu goluba. Sa neba, čuo se Božiji glas: „Ovo je sin moj ljubljeni. On je po mojoj volji“. Bog se, prema predanju, tada javio u tri vida – kao Bog otac koji govori sa neba, kao Bog sin koji se krstio u Jordanu, ali i Bog duh sveti, u vidu goluba. Ovaj trenutak predstavlja objavljivanje Bogočoveka i uvođenje Božijeg sina u svoju misiju. Ovaj događaj upravo obeležava se kao Bogojavljanje. Zbog toga je i u crkvama ustanovljena Sveta tajna krštenja, čime čovek postaje član Hristove crkve i čisti dušu od greha.
Vernici se, na Bogojavljenje, pozdravljaju rečima „Hristos se javi“, a otpozdravljaju sa „Vaistinu se javi“ i ovaj praznik jedan je od najvećih praznika u hrišćanskom svetu.
Običaji vezani uz Bogojavljenje verovatno su najlepši u celoj hrišćanskoj tradiciji, pa se tako smatra da se na ovaj dan ispunjavaju sve želje. Noć uoči Bogojavljenja, smatra se da se otvaraju nebesa, te da treba zamisliti želju i u ponoć pogledati u nebo.
Mnogi vernici na Bogojavljenje idu u crkvu po svetu vodicu kojom bi se ukućani umivali. Takođe, prema pravilu, na Bogojavljenje se ne treba ništa raditi od kućnih poslova, te izostaviti zle misli. Obavezan je post.
Mladim neudatim ženama, od davnina se savetovalo da na Krstovdan, dan uoči Bogojavljenja, stave pod jastuk ogledalce, te se smatra da će u noći pred Bogojavljenje sanjati svog voljenog. Još jedno verovanje kazuje da se devojkama u noći između 18. i 19. januara na nebu ukazuje lik onog čoveka za koga će se udati.
Osim toga, budući da je većina običaja bila podstaknuta željom za zdravljem i blagostanjem, smatralo se da ljudi treba izjutra, pre izlaska sunca, da se ritualno okupaju u reci. Otuda i običaj bacanja Časnog krsta u vodu i takmičenje mladih da do njega stignu i prvi ga uhvate. Onaj ko se prvi domogne krsta, smatra se da će biti srećan i zdrav tokom čitave godine.
Veruje se i da vremenski uslovi koji se zbiju na Bogojavljenje određuju kakva će godina biti i to: ako je ovog dana mraz i sneg, godina će biti rodna, a ako je vedro, godina će biti sušna.
