Bol kao takav prestavlja znak i signal da nešto u našem telu nije u redu, koliko god da je stanje neprijatno i teško. Bol u kičmi je sigurno jedan od najneprijatnijih bolova koje ste u životu iskusili.
Pored toga što vas bole leđa i ne možete da se pomerite, javljaju se udruženi bolovi – bol u kičmi i stomaku, bol u kičmi i nogama, bol u kičmi i kuku, pa vam je teško i da hodate.
Kompresivni prelomi kičmenih pršljenova su jedna od najčešćih komplikacija osteoporoze. Prelomi su u vidu mikropukotina koje vremenom postaju sve veće i izraženije, stvarajući hroničan bol koji se pojačava. Dve trećine osoba sa prelomima kičmenih pršljenova ni ne zna da ih ima. Bol na dodir, smanjena pokretljivost i počeci deformiteta pogrešno se smatraju istegnućem mišića ili normalnim delom starenja, pa sve to otežava dijagnozu.
Pod uticajem težine, bezazlenih padova, pa čak i minimalnih pokreta kao što su kijanje i smejanje, na kičmenim pršljenovima nastaju mikropukotine. Vremenom, ovih pukotina je sve više. Tada pršljen ne može da izdrži teret kičmenog stuba koji nosi, pa on puca, tačnije, biva smrvljen odozgo na dole. Tada se može javiti iznenadan, jak bol, koji vremenom prelazi u hroničan.
Ovako oštećeni pršljenovi vremenom dovode to toga da se kičma deformiše pod sopstvenom težinom. Na kraju to dovodi do deformacije u narodu poznate kao „pogrbljena udovica“. Međutim, čak i kada osoba nema bolove i druge simptome, gubitak na visini od nekoliko centrimetara godišnje može biti siguran znak da je došlo do kompresivnih preloma.
Važno je napomenuti da ukoliko se ne reaguje na vreme, kompresivni prelomi pršljenova mogu da uznapreduju, stvarajući probleme sa disanjem, pa čak i neurološke simptome kao što su trnjenje, žmarci, oslabljena motorna i senzorna funkcija.
Najbolji način da se smanji mogućnost nastanka preloma kičmenih pršljenova je da se ojačaju kosti i poboljša mineralna gustina kostiju. Kalcijum koji unosimo iz hrane kostima daje čvrstinu i čini ih otpornim na prelome, ali to je nemoguće ukoliko nema dovoljno vitamina D3. Dodatno da bi se kalcijum usmerio i ugradio u kost, neophodan je vitamin K2. U nedostatku vitamina K2, kalcijum se ne ugrađuje u kosti, već se taloži u mekim tkivima kao što je hrskavica zglobova. Posledice ovoga su dvostruke: kosti postaju porozne i lakše se lome, a zglobovi postaju bolni i skloni propadanju.
Brojna klinička ispitivanja su potvrdila da vitamin K2 doprinosi smanjenju gubitka koštane mase! Prikupljeni dokazi iz sedam japanskih* ispitivanja pokazuju da dodatak vitamina K2 doprinosi smanjenju preloma kičmenih pršljenova za čak 60 procenata.
