Deca od roditelja nasleđuju mnogo toga, kako što se tiče izgleda, tako i kada je u pitanju zdravlje. Postoje neke stvari koje se nasleđuju isključivo od majke, a takođe ima i naslednih bolesti koje dete može da “dobije” samo od majke.
Dijabetes
Šećerna bolest može da bude nasledna ukoliko je majka ima, a dete može da ne nasledi bolest, već podložnost dijabetesu. Naučnici veruju da je verovatnoća da dete nasledi dijabetes tipa 1 od majke oko pet odsto, dok je rizik kod dijabetesa tipa 2 veći – između 70 i 80 odsto.
Karijes
Ukoliko majka ima loše zdravlje zuba, verovatnoća da će ga imati i dete je između 45 i 80 odsto, piše wday.ru. Ovaj rizik se smanjuje ukoliko se sprovodi redovna oralna higijena, ali to ne garantuje da dete neće imati karijes jer mališan od majke nasleđuje strukturu zuba. Takođe, mnogo zavisi i od jačine zubne gleđi, kao i imuniteta majke.
Slepilo za boje
Poremećaj percepcije boja ili slepilo za boje se smatraju naslednim bolestima. Ukoliko majka ima ovaj poremećaj, rizik da ga prenese na dete je oko 40 odsto, a verovatnoća je veća da ga naslede dečaci nego devojčice.
Hemofilija
Od težih oblika hemofilije uglavnom boluju samo muškarci, dok su kod žena simptomi blaži, ali su one prenosioci hemofilije, tj. prenose je na bebu tokom trudnoće. Međutim, naučnici kažu da hemofilija može ne samo da se nasledi, već može da se prenese na nerođeno dete i putem neke mutacije gene.
Psorijaza
Crveni pečati na koži koji se ljušte karakteristični su za psorijazu i nažalost, nasledni. Prema rečima stručnjaka, psorijaza je nasledna u 50-70 odsto slučajeva.
Miopija, dalekovidost
Ove bolesti su nasledne, ali je sasvim moguće da se desi da dete ima savršen vid, iako majka nosi naočare, a može biti i obrnuto – da dete ima problem sa vidom odmah po rođenju ili da kasnije počne da mu se pogorošava vid, iako majka nema nikakvih problema.
U prvom slučaju, kada dete nema problema sa vidom, ono je verovatno nosilac gena i preneće ga na sledeću generaciju.
Gojaznost
Nutricionisti veruju da gojaznost sama po sebi nije nasledna, već je sklonost ka problemu sa kilažom ta koja se nasleđuje. Ipak, statistika pokazuje da je rizik 50 odsto da dete, posebno devojčica, bude gojazna ukoliko je i majka gojazna. Ako oba roditelja imaju problema sa kilažom, rizik kod deteta raste na 80 odsto.
Alergije
Može se desiti da dete ima alergije, iako ih majka nema, ali su mnogo veće šanse da se to desi ukoliko ih i ona ima – tada su šanse oko 40 odsto. Nije obavezno da, na primer, ukoliko majka ima alergiju na polen, i dete ima istu, već se može desiti da ono ima alergijsku reakciju na citruse ili bilo šta drugo.
Onkološke bolesti
Ukoliko je majka imala neki oblik kancera, a najčešći kod ovog pola su rak dojke i rak jajnika, rizik da će njena ćerka, pa čak i unuka imati ovu bolest se udvostručuje.
Ateroskleroza, hipertenzija
Kardiolozi kažu da se srčane bolesti, posebno ateroskleroza i hipertenzija, mogu nazvati porodičnim jer se nasleđuju, i to ne samo u narednoj generaciji. Štaviše, lekari iz prakse kažu da se kardiovaskularne bolesti mogu ispoljiti u naredne četiri generacije. S obzirom na to da se onu mogu manifestovati kasnije, u odraslom dobu, važni su redovni lekarski pregledi.
