Da li ste primetili da neka deca mogu da pravilno izgovore jedan glas kada je izolovan, ali nisu sigurni gde tačno treba da koriste taj glas u konstrukciji reči? Na primer, iako mogu pravilno da izgovore glas Š kada je izolovan, umesto da kažu „šok“, oni će reći „sok“.
Kako prenosi Stetoskop – možda ste do sada mislili da je reč o poremećaju artikulacije, odnosno o nepravilnom izgovoru glasa, ali zapravo je reč o drugoj vrsti patologije u verbalnoj komunikaciji koja se naziva fonološki poremećaj.
Šta su fonološki poremećaji?
Fonološki poremećaji su poremećaji motoričke produkcije glasova i jezičke reprezentacije slike glasova, odnosno poteškoće u auditivnoj percepciji, auditivnoj diskriminaciji, mentalnom predstavljanju glasova i verbalnom pamćenju, koji zajedno utiču na artikulaciju glasova.
Takođe, udruženo se mogu javiti poteškoće prilikom usvajanja čitanja i pisanja.
Drugim rečima, rekli bismo da su fonološki poremećaji patološka pojava koja utiče na pravilno percipiranje glasova iz okoline, pravilno prepoznavanje glasa koji se čuje iz okoline, sliku koju imamo o određenom glasu, verbalno pamćenje itd. Ovi poremećaji dovode i do pojave drugih stanja, kao što su poremećaji artikulacije, teškoće u čitanju, teškoće u pisanju, kao i brojnih drugih stanja.
Šta je fonološka sposobnost?
Fonološka sposobnost je organizovan sistem glasova u ljudskom jeziku koji omogućava formiranje i razumevanje jezičkog značenja. Fonološka svest, fonološko pamćenje i brzo imenovanje su aspekti fonološke sposobnosti kojima dete mora da savlada u ranom uzrastu kako ne bi došlo do pojave fonoloških poremećaja, teškoća u čitanju i pisanju…
Dete u ranom uzrastu razvija fonološku sposobnost koja mu omogućava da prepozna, razlikuje i usvaja glasove iz okoline. Kod deteta se razvija sposobnost uočavanja izraženih razlika u rečima i rimi. Oko četvrte godine života, razvija se svest da su reči sastavljene od slogova, dok od pete godine dete već može da proizvede rimu i da razlikuje nekoliko prvih glasova reči. Nešto kasnije, u šestoj godini razvija se sposobnost da se reč razloži na sastavne glasove i slogove, kao i obrnuto – da se reč sastavi od njenih podeljenih sastavnih glasova i slogova (analiza i sinteza), sposobnost brzog imenovanja, dopunjavanja reč glasovima koji mu nedostaju, rastavljanje rečenice na njene manje sastavne delove i slično. Svako odstupanje od ovog razvoja dovodi do poremećaja fonološke sposobnosti i pojave fonoloških poremećaja.
Etiologija
Veliki broj naučnih istraživanja ukazuje na činjenicu da uzrok pojave fonoloških poremećaja leži u naslednim faktorima, genetskim poremećajima, oštećenjima sluha, neuroloških poremećaja, zaostajanja u razvoju i slično, ali još uvek nema tačno potvrđenog uzroka za pojavu ovih poremećaja, zbog toga uzrok njihovog nastanka najčešće ostaje idiopatski – nepoznat. Fonološki poremećaji se često primećuju kod dece sa dislalijom, razvojnom disfazijom, poremećajima autističnog spektra, dece sa oštećenjem sluha, intelektualnim smetnjama, disleksijom i disgrafijom, mucanjem i drugo.
Kako se manifestuju fonološki poremećaji?
Fonološki poremećaji se manifestuju tako što:
dete ne percipira i ne prepoznaje neke glasove koje čuje,
postoji poteškoća u izgovoru glasova,
glas se pravilno izgovara samo kad je izlovan,
dete ne pronalazi rimu,
dete se ne služi brzim imenovanje,
govor nije potpuno razumljiv,
postoje poteškoće prilikom čitanja i pisanja…
Razlike između artikulacijskih i fonoloških poremećaja
Iako se artikulacijski i fonološki poremećaji često javljaju zajedno, fonološki poremećaji često ostaju neprimećeni, dok se fokus stavlja samo na nepravilan, odnosno oštećen izgovor glasa, pa se onda smatra da je reč samo o poremećaju artikulacije, odnosno dislaliji. Iz tog razloga je od velikog značaja napraviti razliku, odnosno uraditi diferencijalnu dijagnostiku između fonoloških i artikulaciјskih poremećaja, od čega u velikoj meri zavisi tretman i prognoza pacijenta.
Fonološki poremećaji
pravilan izgovor određenog glasa kada je izolovan, odnosno izgovoren odvojeno, ali pojava teškoća u pronalaženju mesta u reči,
nepredvidive i uvek različito ispoljene govorne greške,
nepravilno dodavanje i oduzimanje glasova i slogova u reči, izostavljanje pravilnog rasporeda elemenata u strukturi reči, oštećеnje
sposobnosti rimovanja i oštećеnje sposobnosti brzog imenovanja
pojava poremećaja i u drugim aspektima jezika.
Artikulacijski poremećaji
pogrešan izgovor glasa svuda u reči,
iste, odnosno stalne greške u govoru,
nepravilna artikulacija samo određenog glasa u vidu supstitucije (zamene), distorzije (izobličenja) ili omisije (izostavljanja),
nema pojave poremećaja u drugim aspektima jezika.
Dijagnostika
Dijagnostiku fonoloških poremećaja kod dece sprovodi logopedprimenom posebnih testova i dijagnostičkih metoda. Jedan od najnovijih testova za procenu fonološke sposobnosti na makedonskom jeziku je “Test za procenu fonoloških sposobnosti” objavljen u knjizi “Tretman artikulacijskihi fonoloških poremećaja” (Bogdanovski, 2022).
Tretman takođe izvodi logoped, a sastoji se od:
logopedskih vežbi,
logopedskih tehnika,
logopedskih metoda,
logopedskih instrumenata/aparata.
U procesu dijagnostike i tretmana može biti uključeno i drugo medicinsko osoblje kao što su otorinolaringolog, audiolog, psihijatar, pedijatar i drugo medicinsko osoblje, posebno kada je potreban multidisciplinarni pristup. Izuzetno je važno da dijagnostika i tretman budu dubinski i stručno obavljeni.
Logoped Bojan Bogdanovski roditeljima skreće pažnju na to da su fonološki poremećaji najčešći poremećaji u verbalnoj komunikaciji. Savetuje ih da blagovremeno potraže pomoć i da ne čekaju jasno uočavanje simptoma, već na prve sumnje dete treba odvesti kod logopeda.
