Proleće tek što je počelo, a na pijacama i tezgama pored puteva već imate paradajze, krastavce, pa čak i lubenice! Sve je to lepo, ali nije uzalud u prirodi uređeno tako da svaka biljka dospeva u svoje vreme. Ima dobrih razloga zašto je bolje da se hranimo sezonski.
Sezonsko voće i povrće je znatno bogatije nutrijentima. Biljke koje izrastu kad im je prirodno vreme bogatije su hranljivim materijama – to je otkrilo jedno zanimljivo istraživanje koje je pokazalo da brokoli izrastao u sezoni ima dvaput više vitamina C nego brokoli izrastao van sezone. Drugo, tokom transporta proizvoda sa velike udaljenosti, koji traje danima, dolazi do njihovog prirodnog razlaganja, pa gubitak nutrijenata može biti značajan. To potvrđuje nalaz Centra za ispitivanje raka sa Havaja koji je utvrdio da lokalni mango sadrži 117% više vitamina C od uvoznog, a narandže ubrane na Havajima imaju 150% više flavonoida od uvoznih “zimskih” pomorandži. Ovome se pridružuje istaživanje Pen stejt univerziteta koje je utvrdilo da su listovi spanaća nakon 8 dana stajanja izgubili 47% sadržaja folata.
Sezonsko voće i povrće odgovara specifičnim nutritivnim potrebama. Prirodno je da leti želimo sočnu lubenicu, koja nas hladi i hidrira, a zimi hranljivu i situ bundevu. Isto tako, istraživanja ukazuju da konzumacija zelenog lisnatog povrća i voće u proleće pomaže da se smanje upale koje igraju veliku ulogu u simptomima alergije. Jabuke koje dospeveju u jesen bogate su kvercetinom koji je dobar za zaštitu disajnih puteva. Zimi, korenasto povrće zagreva naš organizam, a orašasti plodovi bogati zdravim mastima daju dovoljno energije i podstiču proizvodnju serotonina, koja pirorodno opada sa dolaskom zime. Ukratko, mnogo toga ukazuje da odgovarajuće voće i povrće dospeva tačno u vreme kada naš organizam ima potrebe upravo za specifičnim sastojcima koje ono sadrži.
Sezonske namirnice odgovaraju fiziološkim potrebama organizma. Hiljadama godina stari tradicionalni medicinski sistemi, kakvi su kineska medicina i ajurveda, naglašavali su važnost usklađenosti ishrane sa vremenom godine ii fiziološkim procesima u organizmu koji se u određeno vreme odine odvijaju. Na primer, zelene i sveže namirnice koje rastu u proleće deluju detoksikujuće (važno za izbacivanje otpadnih materija nagomilanih tokom zime, letnje namirnice su kalorijski lake i deluju rashlađujuće, jesenje namirnice su uzemljujuće, a zimske su jake i greju organizam. Sve to i te kako doprinosi opštem zdravlju.
Sezonska ishrana čuva prirodnu okolinu. Kad se hranimo sezonski i lokalno, time značajno doprinosimo i ravnoteži na celoj planeti. Prvo, transport poljoprivrednih proizvoda sa velikih rastojanja značajno doprinosi emisiji gasova staklene bašte, a time i klimatskim promenama. Drugo, pošto se uvoze sa velikih rastojanja, nesezonske poljoprivredne kulture su stare nekoliko dana do nekoliko nedelja, i verovatno poprilično tretirane hemikalijama da bi mogle da se održe.
Preuzeto: Zdravahrana.com
