Njegovi preci došli su u ovu državu pre više od jednog veka, a on je već u dvadesetim godinama počeo da se bori za ono što je smatrao ispravnim, što ga je i dovelo do pobede na izborima.
Novi predsednik Čilea, Gabrijel Borić (35), bio je pre 10 godina učesnik studentkih demonstracija koji je predvodio hiljade mladih ljudi ulicama Santjaga. Kao šef velike studentske unije, uzdrmao je čileanski establišment predvodeći skupove koji su doveli do reformi čileanskog privatizovanog obrazovnog sistema.
Dan nakon izbora održanih 19. decembra saopšteno je da je Borić osvojio 55,87 odsto glasova, pobedivši kandidata desnice Hozea Antonija Kasta, koji je osvojio 44,13 odsto, objavila je Izborna komisija Čilea.
Ekonomski model usredsređen na tržište koji je uspostavio vojni diktator Augusto Pinoče 1980-ih, sa deregulisanim poslovanjem i privatizovanim javnim uslugama i prirodnim resursima, sistem je koji je pomogao da Čile postane raj za strane investitore i jedna od najbogatijih zemalja u Južnoj Americi.
Međutim, to je dovelo do najveće stope nejednakosti u grupi razvijenih zemalja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i neodrživih troškova života za siromašnije Čileance, pri čemu šest od deset domaćinstava zarađuje premalo da bi moglo da pokrije mesečne troškove, prema Nacionalnom institutu za statistiku. Zato je, počevši od oktobra 2019. godine, stotine hiljada ljudi učestvovalo je u višemesečnim antivladinim protestima, takozvanoj „socijalnoj eksploziji“ koja je kulminirala nacionalnim glasanjem 2020. za prepravljanje ustava iz Pinočeove ere.
