Borovnica spada u šumsko voće, sazreva tokom leta. Dugo se smatralo da je borovnica dobra za malokrvnost, međutim poslednja istraživanja su pokazala da ona može da uspori apsorpciju gvožđa u organizmu. Plodovi borovnice su bogati vitaminima, raznim mineralima, biljnim pigmentima.
Borovnica u današnje vreme se najviše koristi za lečenje vida, odnosno noćnog slepila. Ona podstiče vaskularnu cirkulaciju i protok kiseonika u sićušnim krvnim sudovima u očima. Samim tim direktno utiče na poboljšanje vida. Borovnica sadrži antocijanozid koji povoljno deluje na pigment mrežnjače što kao čini da se oči lakse prilagode svetlosti.
Borovnica predstavlja veoma korisno sredstvo za prevenciju i lečenje raznih degenerativnih bolesti poput mrene. Korisna je i kao lek protiv glaukoma, bolest koja nastaje zbog povišenog očnog pritiska. Ekstrakt borovnice može da spreči oštećenje očiju kod ljudi koji boluju od dijabetesa.
Ukoliko se borovnica redovno upotrebljava ona definitivno možeda spreči nastanak mnogih ozbiljnih očnih bolesti. Sve ove bolesti očiju najčešće imaju starije osobe.
Borovnica umanjuje rizik od formiranja krvnih ugrušaka, podstiče cirkulaciju u organizmu i na taj način sprečava nastanak hemoroida, proširenih vena i može da podigne imunitete. Ona sadrži kalcijum, kalijum, magnezijum, magnan, fosfor, natrijum, selen, cink, bakar, vitamin C, vitamin B1, vitamin B2, vitamin B3, vitamin B5, vitamin A.
Takođe, ako se redovno koristi povoljno utiče na urinarni trakt i na zdravlje srca. Ova voćka je puna antioksidanasa, što znači da automatski umanjuje mogućnost nastanka raka, i sprečava proces starenja organizma. U fazi oporavka nakon dužih i teških bolesti se preporučuje konzumiranje borovnice jer ona može da okrepi organizam. Kada je dijabetes u pitanju korisno je kako u sprečavanju bolesti, tako i u suzbijanju ove veoma zastupljene bolesti.
Osušeni listovi borovnice se mogu upotrebljavati za suzbijanje dijareje.
Piše: Mirjana Đerić
