Botulizam je akutna bolest izazvana egzotoksinima bakterije Clostridium bolulinum, a može biti vrlo opasna budući da izaziva slabost u mišićima i probleme sa disanjem. Ipak, bolest se retko dobija, a i većina beba koje obole se brzo oporave u potpunosti.
Botulizam kod beba se može lečiti, ali zbog ozbiljnosti bolesti vrlo je važno da roditelji na vreme primete simptome. Takođe je važno napomenuti da se u medu nalaze spore bakterije Clostridium bolulinum, kao i da se bebama iz tog razloga med ne bi smeo davati pre 12. meseca.
Bolest se obično javlja kod beba između treće nedelje i šestog meseca starosti, ali su bebe u riziku od oboljevanja sve dok ne napune godinu dana. Spore bakterije Clostridium bolulinum, kojih ima u prljavštini i prašini, mogu kontaminirati med, ali odrasli, kao i deca starija od godinu dana, nisu u riziku jer je njihov digestivan trakt razvijen, te može izbaciti spore kroz telo pre nego što one uzrokuju bilo kakvu štetu.
Međutim, veoma male bebe nisu u stanju da se izbore sa sporama bakterija, pa ukoliko ih unesu u svoj organizam, bakterije će se umnožavati i proizvoditi toksin. Taj toksin ometa normalnu interakciju između mišića i nerava i na taj način može ometati sposobnost deteta da se pomera, jede i diše.
Simptomi botulizma
Simptomi botulizma počinju da se javljaju između trećeg i tridesetog dana nakon što beba u svoj organizam unese kontaminiranu hranu. Konstipacija je obično prvi znak botulizma koji roditelji mogu da primete (mada konstipaciju mogu izazvati i mnoge drugi faktori). Obratite se lekaru ukoliko vaša beba nije imala stolicu više od tri dana.
- Drugi simptomi botulizma su:
- Bezizražajno lice
- Slab apetit
- Manje plača
- Smanjena pokretljivost
- Problemi sa gutanjem
- Slabost mišića
- Problemi sa disanjem
Botulizam kod beba se može lečiti, ali je važno da se sa lečenjem otpočne što pre je moguće. Odmah se javite pedijatru ukoliko primetite bilo koji od gore navedenih upozoravajućih znakova.
Lečenje
Botulizam se leči u bolnici, obično na odeljenju intenzivne nege gde lekari pokušavaju da ograniče i spreče probleme koje toksin stvara u bebinom telu. Toksin može da utiče na disajne mišiće, pa će beba, kako bi primila kiseonik, verovatno biti priključena na aparat za disanje, a takođe će primiti i infuziju, s obzirom da toksin utiče i na mišiće usne šupljine, pa beba može imati probleme sa gutanjem.
Za lečenje botulizma kod beba postoji i antitoksin koji se naziva botulizam intravenozni imunoglobulin (BIGIV), koji bi trebalo da se da što pre je moguće. Bebe sa botulizmom koje prime BIGIV se oporave brže i provedu manje vremena u bolnici.
Sa ranom dojagnozom i odgovrajućom medicinskom negom, bebe se u potpunosti oporave od bolesti.
Prevencija
Kao i mnoge druge bakterije, i Clostridium botulinum spore se nalaze svuda u našem okruženju. Ima ih u prljavštini i prašini, pa čak i u vazduhu, a stručnjaci ne znaju zbog čega se neke bebe zaraze, a neke ne.
Jedan od načina da sprečite da se vaše dete razboli jeste da mu ne dajete med ili bilo koju drugu prerađenu hranu koja sadrži med pre prvog rođendana. Med je dokazan izvor bakterija i mnoge bebe su dobile botulizam upravo na taj način. Mnogi misle da i kukuruzni sirupi, kao druga opcija prirodnih zaslađivača, sadrže spore bakterije Clostridium botulinum, ali još uvek nije dokazano. Svakako bi trebalo da se konsultujete sa doktorom pre nego što ponudite detetu.
Preuzeto: Yumama.com
