Ana Vuković i Strahinja Tanasković, bračni par koji stoji iza popularne Instagram stranice Whatifness, već četiri godine u fokusu su medijske pažnje, ali i pažnje javnosti koja s radošću prati njihov nomadski način života i živopisna putovanja.
Ovaj nasmejani dvojac nedavno je od starog FAP autobusa, koji je zapaženu rolu imao i u kultnom filmu „Hajde da se volimo“, napravio svoj handmade pokretni dom! Da, dobro ste pročitali. Pravu-pravcatu kuću na točkovima u kojoj uživaju sa svoje dvoje dece i psima na jednom predivnom uzvišenju u blizini Divčibara.
Krov nad glavom ne mora da bude skup
Trošak renoviranja i opremanja oronulog autobusa nije bio mali, niti lak, ali kada se sve sabere, Ana i Strahinja otkrivaju da su svoj novi dom, sa sve placem na kojem se nalazi, platili četiri puta manje nego što bi ih koštao stan u Beogradu.
– Trošak nije mali, ali najviše zato što je autobus bio oronuo. Godinama je džedžao na kiši pored štale u jednom selu. Legendarnu FAP mašinu smo kupili za 2.700 evra i nadali se da ćemo manje-više samo da stavimo novi pod, gips, da provučemo instalacije i napravimo kuću brzo i jeftino.
– Međutim, kad smo skinuli sedišta, pa patos i oljuštili ga skroz, otkrili smo koliko je truo i rđav iznutra, tako da smo imali puno radova i troškova oko dotrajale limarije. A cena metala je skočila duplo kao i cena drugog građevinskog materijala – kažu Ana i Strahinja. – Ali krajnja cena sređivanja autobusa sa sve placem od gotovo jednog hektara u blizini Divčibara koji smo kupili ispala je sigurno četiri puta manja od prosečne cene stana za našu porodicu u Beogradu.
Kako su kazali, za decu u autobusu-domu nije potrebno ništa specijalno.
– Najvažnije već je tu: činjenica da žive u busu im je prezabavna! Kada su naši malci ušli prvi put u sređen bus, videli sobe i nameštaj, počeli su da trče, vrište i potpuno gube razum od sreće – kaže ovaj nasmejani bračni par.
View this post on Instagram
Strahinja i Ana kažu da ovakav poduhvat nije za svakoga, naročito ne za one koji vole udobnost.
– Mobilni dom je fenomenalna ideja! Mi volimo taj stil života i ne bismo ga menjali. Međutim, nije to baš za svakoga. Ko voli rutinu, komfor šećkanja kroz stan, maratonsko tuširanje vrelom vodom i nije spreman da oko toga pravi kompromise, onda bolje da se drži fiksiranog doma.
Gde ima želje, ima i načina!
Iako ih je razočarala činjenica da zbog nemogućnosti da registruju svoj pokretni dom ne mogu da ga voze i pomeraju, početnu ideju su prilagodili na najbolji mogući način, a imali su i veliku pomoć Druga na drumu.
– Veoma nas je razočarala činjenica da ne možemo da ga vozimo. Rigorozna pravila za registraciju prepravljenih vozila baš umeju da „sruše Sneška“. Odmah smo otpisali tu varijantu mobilne kućice i odlučili da ga renoviramo u fiksnu vikendicu. Da bismo to izveli, trebalo je transportovati autobus dva puta. Prvo od prodavca do našeg sela da uradimo adaptaciju, a posle toga da odšlepamo sređen autobus na naš plac na Divčibarama. Prvi šlep koji nam je obezbedio prodavac je bila malo divlja varijanta, preko jednog špeditera koji se vraćao u tom pravcu sa praznom prikolicom, pa je pristao da nas pokupi. To je bila u teoriji lagana i maltene rutinska akcija, koja se u praksi pretvorila u omanji pakao koji smo jedva uspeli da izguramo. Zato smo nakon renoviranja, kada je došao red za šlep na planinu, odlučili da potražimo asistenciju profesionalaca. Samo je AMSS mogao da preveze 11 metara dugu kuću na točkovima do planine, a da prilikom transporta sačuva enterijer autobusa od oštećenja i naše živce. Od svih preporuka koje su stigle, ispostavilo se da jedino AMSS može da izvede ovu vratolomiju elegantno, brzo i pouzdano. I njihovoj ekipi to je bilo veoma zanimljivo i uzbudljivo, jer kuća na točkovima duga 11 metara nije nešto što srećete svaki dan – kažu Strahinja i Ana. – Bez njihove pomoći, autobus bi ostao parkiran kod našeg druga Baneta u Sremu i služio kao hvatač rđe.
Put je bio strm i krivudav
Noć pred put, kako kaže Ana, profesionalni mehaničar AMSS-a do pola noći prčkao je oko kočnica da bi autobus koji je tehnički bio u kvaru mogao da se uopšte popne na šlep.
– Sutradan je došla cela flota: kamion, kombi i motori kako bi omogućili prolaz ulicama i drumovima našoj koloni. Više od 20 metara je bila duga kolona naših vozila. Motori su išli ispred nas u izvidnice da provere kojim ulicama možemo da prođemo. Bilo je to epsko putovanje! Prešli smo 130 kilometara relativno glatko, a kada smo prešli s asfalta na makadam ka našem placu – to je bio najveći izazov. Put je pun „džombi“ i samo smo molili Boga da nam se zadnji deo autobusa ne „odvali“. Uzbrdo smo išli u rikverc ali naša kuća je na plac parkirana bez ijednog oštećenja. To dovoljno govori o stručnosti i znanju ekipe AMSS – rekli su Strahinja i Ana.
Uvek spremni za izazove
– Saznali smo putem društvenih mreža da je Ani i Strahinji potreban šlep i nismo ni sekund razmišljali, odmah smo im ponudili našu pomoć – kažu u Auto-moto savezu Srbije. – Imamo svu potrebnu logistiku za tako ozbiljan poduhvat i zaposlene koji su vrhunski znalci u svom poslu, tako da iako je usput bilo izazova, nismo sumnjali da ćemo posao uraditi bez greške i ovoj porodici pomoći da se skuće u svom autobusu. Mi smo njima zahvalni na prilici da učestvujemo u ovoj uzbudljivoj avanturi.
Jedan autobus, hiljadu priča
Model autobusa „FAP-Sanos S-415“ može da se pohvali prilično impresivnom istorijom. Megapopularni rok bend „Metalika“ je 1987. održao koncert u Poljskoj i tada se frontmen i gitarista Džejms Hetfild fotografisao baš pored autobusa „FAP-Sanos S-415,“ izdanka fabrike iz Priboja. Nedugo potom, u bioskope širom Jugoslavije stiže i film sa najpopularnijim glumcima: Dragomirom Gidrom Bojanićem, Batom Živojinovićem i Mimom Karadžićem, kao i najvećom muzičkom zvezdom – Lepom Brenom. „Čedo iz Priboja“, ikona jugoslovenskog transporta, postaje i „zvezda“ legendarnog filma „Hajde da se volimo“.
„Sanos“ je bio unikat u državi jer je bio jedini pravi jugoslovenski autobus u koji nije ugrađen nijedan uvezeni deo, čak ni motor! Šasiju, osovine i diferencijal je izrađivao FAP iz Priboja, karoseriju „Sanos“ iz Skoplja, motor, volan i menjač FAMOS iz Sarajeva, svetla „Saturnus“ iz Ljubljane… Bilo je primeraka ovog modela koji su u Srbiji radili i više od 40 godina, a priča se da su neki još u funkciji.
