Brat i sestra Zanze sportisti za primer

U VENAMA TEČE ŠAMPIONSKA KRV

Brat i sestra Vladimir (12) i Milica (9) Zanze, bukvalno su osvežili pionirsku sportsku scenu apatinske opštine. Vladimir se kotira kao darovit fudbaler koji već sada ima bogatu riznicu medalja, plaketa, pehara i raznih priznanja sa međunarodnih turnira širom Srbije i van njenih granica, gde je uglavnom biran za najboljeg pojedinca ili strelca. Njegov talenat zapao je za oko mnogim klubovima koji žele da ga angažuju i na neki način se osiguraju da će mladi Apatinac postati njihova nova klupska zvezda.

Čini se da je tome najbliži subotički Spartak, koji ima konkretne ponude i program razvoja mladih igrača. Vladimir već izvesno vreme nastupa za Spartak, a Subotičani u rođenom golgeteru vide dečaka pred kojim je sjajna fudbalska perspektiva. Pored vanserijskog talenta, ovog dečaka krase radne navike i neopisiva ljubav prema lopti. On jednostavno ne može zamisliti dan u kome nije barem nekoliko puta imao dodira sa „čarobnom“ igračkom, od koje se ne odvaja. Urođen pobedonosni mentalitet, odlično baratanje sa loptom i lepo kućno vaspitanje samo su neke od osobina koje su lansirale ovog dečaka među trenutno najbolje fudbalere njegovog uzrasta.

“Fudbal je moja najveća ljubav. Nije mi teško da redovno treniram i učim, jer za sve se može naći vremena. Desi se da ponekad zbog međunarodnih turnira budem odsutan iz škole nekoliko dana, ali to nadoknadim dodatnim učenjem. Neću dozvoliti da školske obaveze trpe zbog fudbala”, kaže Vladimir, koji još uvek uspeva da bude odličan na oba polja.

Rođen je 3. oktobra, kada i jedan od njegova dva idola Zlatan Ibrahimović, dok mu je drugi uzor nezamenljivi trener i učitelj Goran Vidaković Vidak, za koga se mogu vezati svi dosadašnji uspesi mladog Zanze.

“Vidak je trener kakvog bi svako poželeo. Uvek ima lep savet, razuman je i zna mnogo toga da pokaže. Kada uspem da uskladim vreme sa obavezama, rado odem na neki individualni trening sa njim”,  napominje Vladimir koji pored fudbala ima najveće zasluge za trenutni uspeh svoje sestre Milice.

Naime, Milica je u svom bratu videla sportskog idola. Divila se njegovim medaljama i u društvu sa roditeljima išla da gleda njegove treninge. Desilo se da su u isto vreme na stadionu Mladosti trenirali atletičari, pa je devojčica, pre dve godine, poželela da sa njima trčkara. Malo je ko tada poverovao da se u omalenoj Milici krije neprikosnovena šampionka u kratkim stazama. Ipak, brzina koju je pokazala već na prvom treningu, nije ostala nezapažena, pa su je treneri, na čelu sa Bojanom Tomaševićem, brzo svrstali u red takmičarki. Samo u prve dve trke, mlada Apatinka nije stala na vrh pobedničkog postolja, jer je prvu trku završila na trećem mestu, a drugu kao vicešampionka. Nakon toga usledio je niz od čak 28 uzastopnih pobeda, koji do danas nije prekinut. Uglavnom su to trke na 60 metara gde trenutno u svojoj generaciji nema premca, pa se neretko viđa da iza nje rivalke zaostanu po desetak metara.

Mada je još dete, ona je uspela da digne čitavu sportsku javnost na noge, jer je nedavno na finalnom nastupu mladih atletičara Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske održanom u Splitu, zadivila sve prisutne. Kao najmlađa predstavnica branila je ugled naše zemlje u finalu trke na 60 metara. Konkurencija je bila veoma jaka, a na okupu su se našle devojčice u čije se talente polaže mnogo pažnje.

Videvši gde se nalazi i da je okružena velikim brojem takmičara, mlada Apatinka je osetila izvesnu tremu koja je bila prisutna sve do starta, a onda je usledila trka koja se još prepičava. Verovatno da je pomenuta trema uticala na Miličin relativno loš start trke, jer su joj rivalke pobegle nekoliko metara i kada je izgledalo da je zaostatak nenadoknadiv, usledilo je nešto što se retko viđa. Milica je ubrzala i najblaže rečeno protutnjala pored ostalih takmičarki i ubedljivo prva prošla kroz cilj. Trijumf je bio superioran i bukvalno je naterao sve prisutne da joj dugim aplauzom čestitaju. Atletski stručnjaci i svi prisutni bili su jednoglasni u konstataciji da je to bila trka za pamćenje i da je Milica novo atletsko otkriće.

“Ja uživam dok trčim. Volim da se takmičim i da treniram. Radujem se kada vidim da su roditelji i Vlado zadovoljni mojim nastupom. Trudiću se da budem još bolja i da pokušam dostići brata”, naglašava šampionka iz grada na levoj obali Dunava, a o uspesima je prepustila da rezultati sami govore.

Nema sumnje da su geni doprineli da u venama brata i sestre teče šampionska krv, jer je majka Jelena svojevremeno bila prvakinja države u sportskom ribolovu, kao i njena sestra i otac. Za razliku od mnogih drugih roditelja otac Davor i majka Jelena na vrhunske uspehe svojih potomaka gledaju drugim očima.

“Nismo rezultatski opterećeni, niti u deci vidimo nešto što će nam doneti veliko bogatstvo. Naš osnovni cilj je da im omogućimo da se bave onim što vole. Izabrali su sport i nama je drago. Naravno da se radujemo njihovim uspesima, međutim pre svega težimo da postanu zdrave ličnosti, a to je kroz sport mnogo lakše, ujedno je manja opasnost da podlegnu nekom od mnogobrojnih poroka koji vrebaju mlade”, naglašavaju roditelji Vladimira i Milice.

 

Be the first to comment

Leave a Reply