Stučnjaci određuju koji par najviše odgovara određenom detetu.
Više od 7.000 dece u Srbiji smešteno je u hraniteljske porodice‚ a njih 600 čeka “nove roditelje”, podaci su Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
“Posao” hranitelja u našoj zemlji trenutno obavlja oko 4.200 porodica koje podižu decu od kolevki pa sve do zrelog doba, ali i pored toga veliki broj dece je i dalje pod starateljstvom države smešten u nekoj od državnih institucija.
Situacija koja se dogodila prošle nedelje kada je majka tek rođenu bebu ostavila umotanu u kesi u kontejneru u Žarkovu pokrenula je pitanje šta se dešava sa bebama koje roditelji ovako napuste?
– Istovremeno se pokreće postupak stavljanja deteta pod privremeno starateljstvo i postupak hitnog smeštaja u porodicu srodnika (ako je ima, ako želi i ako su podobni da se o detetu brinu) u hraniteljsku porodicu ili ustanovu socijalne zaštite, što zavisi od uzrasta i zdravstvenog stanja u kom se dete nalazi. Pored ova dva postupka, policija pokušava da pronađe roditelje, ako su nepoznati, ili srodnike, podnosi se i krivična prijava protiv roditelja ukoliko se i kada se pronađu i utvrdi njihov identitet. Nakon što se utvrdi identitet roditelja, Centar pokreće sudski postupak za lišenje roditeljskog prava i ukoliko se roditelj liši roditeljskog prava, za dete se traži najadekvatniji i za njega najbolji oblik trajne zaštite – navode u Centru za socijalni rad.
Organ starateljstva radi procenu potreba svakog deteta posebno i u odnosu na procenjene potrebe planira dalju zaštitu.
– Najpre se procenjuju i ispituju mogućnosti zbrinjavanja deteta u porodici porekla, srodničkoj porodici, pa ukoliko to nije slučaj dete se daje na usvajanje, odnosno hraniteljsku porodicu ili ustanovu socijalne zaštite. Ukoliko se utvrdi da roditelj koji je napustio jedno ili više dece ima još dece za svako dete se obezbeđuje za njega najbolji oblik zaštite. Ukoliko to dete ima srodnike najpre se procenjuje da li srodnici mogu, žele i da li su podobni da se staraju o detetu, ukoliko to nije slučaj smeštaju se u hraniteljsku porodicu ili ustanovu socijalne zaštite – kažu u Centru za socijalni rad.
Veoma često se dešava da se dete zbog zdravstvenih problema ostavi u porodilištu jer su roditelji prestravljeni teškim dijagnozama i ozbiljnim lekarskim prognozama. Međutim, dešava se da majke koje su ostavile bebe u porodilištu posle nekoliko meseci predomisle i žele svoje dete natrag.
Složena procedura usvajanja mališana
Iako oko 764 para čeka na usvajanje dece u proteklih pet godina iz “Zvečanske” je usvojeno samo pet beba, a prošle godine samo dve. Bržem i češćem procesu usvajanja dece odmaže jako složena procedura.
Skicirajući put kojim deca stižu u hraniteljske porodice v.d. direktor Centra za porodični smeštaj i usvajanje Beograd Mirjana Novakov kaže da najveći broj mališana dolaze iz bioloških porodica u kojima su prodični odnosi do te mere poremećeni da je neophodno izmeštanje deteta iz takvog okruženja.
Samo tokom poslednje godine 23 novorđenčeta je iz porodilišta otišlo u hraniteljske porodice, a statistika ove socijalne ustanove govori da srodnici u trećini slučajeva postaju v.d. hranitelja. Najčešće su to bake i deke jer su to osobe sa kojima deca imaju najbliže emotivne odnose.
– Selekcija hranitelja je veoma stroga i zahtevna jer ne smemo dozvoliti da traumatizovano dete poverimo na staranje osobama koje nemaju kapaciteta da ih gaje na adekvatan način. Hraniteljstvo nije lak ni zabavan zadatak već je specifično, teško i odgovorno zanimanje koje se obavlja u saradnji sa savetnicima Centra za hraniteljstvo, a o ozbiljnosti dovoljno svedoči podatak da čak petina dece u porodičnim smeštajima ima smetnje u razvoju – navodi Novakov.
Prema Zakonu o upravnom postupku procedura utvrđivanja opšte pogodnosti roditelja za usvajanje traje tri do četiri meseca. Suština tog procesa je da se utvrdi profil ličnosti roditelja i njihova motivacija za usvajanje, a nakon toga stučnjaci određuju koji par najviše odgovara određenom detetu.
Kako Novakov navodi uvek se vodi računa da se u istu porodicu smeštaju braća i sestre, ali i da se u nikada više od troje dece ne smešta u porodicu jer to iscrpljuje vaspitne potencijale hranitelja.
Prosečna dužnina boravka mališana u hraniteljskoj porodici je između jedne i tri godine, ali nisu tako retki ni slučajevi u kojima deca u hraniteljskim porodicama provedu celo detinjstvo i mladost.
Ko najčešće usvaja decu?
U Srbiji postoje četiri centra za porodični smeštaj dece – u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Ćupriji, a podaci govore da najveći broj hraniteljskih porodica živi u Miloševcu, Jadranskoj Leštini, Čortanovcima, Inđiji, Staroj Pazovi, Subotici, Surčinum Boljevcu i Obrenovcu.
Dragan Vulević, posebni savetnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja navodi da je tokom poslednjih 14 godina čak 207 mališana do dobilo američke, švedske, kanadske, španske i pasoše brojnih evropskih zemalja.
Oko 150 od kojih njih 145 ima zdravstvene smetnje štićenika doma u Zvečanskoj ulici u Beogradu čeka usvajanje.
U proteklih 13. godina najviše dece je usvojeno 2014. godine kada je 196 mališana pronašlo novi dom, dok je najmanje dece usvojeno prošle godine, samo njih 98. Do 7. avgusta ove godine usvojeno je 64 mališana, od kojih je njih 11 dobilo inostrane pasoše i otišlo sa porodicama van Srbije.
Hranitelji za izdržavanje jednog deteta dobijaju od 26.434 dinara, a za svoj rad naknadu od 18.000 dinara. Osim toga dete od države dobija mesečni džeparac u iznosu od 4.208 dinara kao i 3.692 dinara za troškove prevoza.
Preuzeto: Srbija Danas
