Uticaj majke na psihički razvoj deteta jedna je od najznačajnijih i, možda, najeksploatisanijih tema u psihologiji. Kvalitet emocionalne veze majka – dete, kaže teorija, određuje kasniji odnos osobe prema sebi i svetu oko sebe.
Sa generacije na generaciju
Koji je dominantni kvalitet ove dijade u našoj tradicionalno prezaštićujućoj sredini, da li se tip veze prenosi sa generacije na generaciju, kakva je uloga oca u svemu tome?
Očekivanje da postoji veza između načina na koji smo odgojeni i načina na koji odgajamo vlastitu decu u načelu je potvrđeno. Preciznije, postoji slaganje u opažanju vaspitnih stilova roditelja bake i majke i to po kategorijama: odbacivanja, emocionalnog prihvatanja, prezaštićivanja i nedoslednosti.
Takođe, kvalitet aktuelne dijade majka – trogodišnje dete povezan je sa majčinim doživljajem vaspitnog stila njene majke. Dakle, majke koje se o vaspitnim stilovima svojih majki izjašnjavaju kao o emocionalno prihvatajućim, uglavnom podižu svoju decu sa puno razumevanja i topline, obezbeđujući im sigurnu bazu za dalji rast i razvoj. Srećom, ovo je najčešči tip afektivne veze i u našoj sredini. Ono što je nekada bio fenomen vezan za decu koja rastu bez majki, u domovima, danas se sreće i tamo gde je majka fizički prisutna, živa i zdrava! Najčešće, ovo su hladne, distancirane majke, hladni i besprekorno sređeni domovi, akcenat je na disciplini i higijeni (red i rad)… Ove majke najčešće nose doživljaj odbačenosti iz sopstvenog detinjstva i o njemu saopštavaju u sličnim kategorijama.
Na kraju, majke koje se o svojim majkama izjasnjavaju kao o prezaštićujućim, pa i nedoslednim, nešto od doživljenog prenose u interakciju sa detetom. Ner’vozne i nesigurne, još uvek preterano uključene u primarnu porodicu vrlo često i žive u zajedničkim domaćinstvima) u kontaktu sa detetom kao da stalno imaju loš “tajming”. Hrane ga, presvlače, obuvaju, nose, sputavaju inicijativu i entuzijazam deteta. Redovno su previše nervozne da reaguju kad je detetu potrebna pohvala, potkrepljenje u vidu zagrljaja ili osmeha. Deca u potrazi za majkom, igraju i ovu igru: postaju bolešljiva, trapava, nesiguma, emocionalno vezana.
Sve u svemu, prvi utisci autora istraživanja (pre statističke obrade podataka) kažu da je najzastupljeniji sigurni, prihvatajući tip veze između majke i deteta, ali i upozoravaju da fenomen “brižne” majke, koji je u našoj kulturi favorizovan, daje nesigurnu, emocionalno zavisnu decu, koja umesto u samostalni rast i razvoj, energiju ulažu u strategije “obezbeđivanja” majčine pažnje.
Preuzeto: Stetoskop.info
